Jezikomanija: I crta i crtica
NOVI SAD: Znate da u srpskom jeziku, kao interpunkcijski znakovi, postoje i crta i crtica? Mnogi misle da tu nema, ama baš nikakve razlike i da je sasvim svejedno šta će gde napisati. Ali...
Crta se upotrebljava i kao znak interpunkcije i kao pravopisni znak! Kad je znak interpunkcije ona označava pauzu (Sve je bilo dobro, a sad – vidiš i sam.). Zatim izdvaja umetnute delove u rečenici (Kod nas se – tako se bar priča – uvek dobro jelo.) Može da označava, da nas uvodi u nešto neočekivano (Utrčali smo u kuću, kad tamo – on!)
U pisanim medijima, novinama najčešće, u naslovu zamenjuje predikat (Partizan i Zvezda - nerešeno). Uvodi, u nekom tekstu, objašnjenje značenja (lat. Panta rei – sve teče). Na kraju, zamenjuje znake navoda u dijalogu:
- Došao si? – reče Marija.
- Da, upravo sam doputovao – rekao je umorno Zoran.
Kao pravopisni znak, crta ima značenje „do” (5-6 metara, 20-25 stepeni) Označava i vezu dva ili više imena (Pruga Subotica – Novi Sad – Beograd; Vođeni su razgovori na relaciji SAD - Rusija)
Crtica (tire ili diviz – štamparski pojmovi) je samo pravopisni znak. Ona se upotrebljava u polusloženicama, a piše se uvek bez razmaka!
Koristi se u složenim pridevima: englesko-srpski rečnik, kulturno-umetničko društvo… Zatim, u dvostrukim prezimenima (ali ženskim: Dragana Jovanović-Popović), u dvostrukim imenima (francuskim!) Žan-Pol, Žan-Žak, Mari-Terez… U spojevima reči kad se uzajamno određuju (kako-tako, brže-bolje, navrat-nanos), u približnim oznakama (devet-deset, godinu-dve)…
Nataša Mirković
