Jasna Kujundžić Jovanov: (Ne)ostvareni snovi

U postavku su  uključeni su radovi trinaestoro savremenih umetnika – Džastina Brajsa, Biljane Golubović i Dragana Dragina, Rona Hata, Đorđa Markovića, Snežane Petroviće, Maje Budžarov i Predraga Šiđanina, Luke Tilingera, Miljana Terzića, Snežane Sarasvati, te tandema Sinne Tollerud Bull i Dragan Miletić –  koji stvaraju u različitim medijima, od oblasti digitalne umetnosti, fotografije, filma, do slikarstva i grafike.

Oni su kao inspiraciju za svoje kreacije uzeli česticu koja predstavlja produkt nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva, u naučnim krugovima poznatu kao black carbon, odnosno crni ugljenik i predstavlja glavni sastojak čađi. Ovu česticu, odnosno „doprinos“ ugljeničnih aerosola zagađenju i njihov uticaj na promenu klime, prvi je osamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je atmosferska zagađenja naučna zajednica smatrala marginalnim, definisao i naučno opisao Tihomir Novakov (1929-2015), američki fizičar rodom iz Sombora.

– Izložba „Black Carbon” u Beogradu imala je tu sreću ili nesreću da bude priređena usred leta – kaže za „Dnevnik” Jasne Kujundžić Jovanov. – I pored toga je zabeležena solidna poseta i reakcije su bile dosta pozitivne, mada je bilo i onih koje je koncept iznenadio, iako izložbe inspirisane ekološkim motivima nisu više retkost. Ali ipak je u pitanju izložbu posvećena jednom naučniku i određenom fenomenu iz domena prirodnih nauka. Ono što će razlikovati postavku u Somboru od beogradske je činjenica da će biti priređena u bioskopskoj sali, gde će panoi biti na zidovima, dok će projekcija ići na filmskom platnu.

Tematsko određenje umetničke izložbe nije novina, ali je, čini se, u poslednje vreme sve prisutnije u svetskim galerijama?

– Sve više modernih umetnika se usmerava na jednu oblast, na umetničku interpretaciju jednog problema, jednog fenomena, pa je sad lakše napraviti takve, tematske izložbe. Eto, moguće je i kod nas. Pokazalo se da je moguće okupiti različite umetnika, i naše i iz inostranstva, koji se bave ekološkim problemima i kojima smo mogli da uputimo poziv da nam ili pošalju neki svoj stari rad koji korespondira s pojmom „black carnons”, ili da urade nešto potpuno novo na tu temu.   

„Black Carbon” posle Sombora?

– Prvi sledeći korak je postavka u Inđiji, u Galeriji „Kuće Vojnovića”, planirana za novembar. U pregovorima smo i sa Draganom Draginom i Biljanom Golubović, čiji rad je deo „Black Carbon”, da izložba ode u jednu prašku galeriju, koja u svom fokusu ima digitalnu umetnost, a posebno ih intrigira tema ekologije.  

U pripremi je i izložba „Danica Jovanović. Neostvareni snovi”?

– Izložba bi trebalo da bude otvorena 1. oktobra u Muzeju „Haus im Moos” u Karlshuldu. To je mesto pored Minhena gde žive Nemci koji su posle Drugog svetskog rata otišli iz Beške. Karlshuld i Beška su 2010. potpisali Sporazum o partnerstvu, na temelju kojeg se razvila saradnja u mnogim oblastima, a pre svega na polju kulture. I ideja je bila da se desetogodišnjica tog partnerstva obeleži izložbom posvećenoj prvoj srpskoj akademskoj slikarki Danici Jovanović, koja je rođena u Beški a nekoliko godina je studirala u Minhenu. Ta izložba „Neostvareni snovi” biće dokumentarnog karaktera, budući da se u Karlshuld ne nose njena dela, već se putem panoa, različitih dokumenata, kopija radova, digitalnih fragmenata... rekonstruišu njen život i stvaralaštvo po etapama. Izložbu će pratiti vođenja, kao i TV film, koji se upravo prevodi na nemački jezik, a budući da će trajati punih godinu, biće to dobra prilika da se ime Danice Jovanović prezentuje nemačkoj javnosti.

Šta posle „Neostvarenih snova”?

– Izgleda da ne mogu da se odvojim od Danice Jovanović. U sklopu projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022. godine u okviru programskog luka „Heroine” trebalo bi da, sa većom grupom saradnika, realizujem izložbu „Iz ženskog ugla”, na kojoj ćemo prikazati 11 značajnih umetnica koje su učestvovale u fundiranju srpske kulture. Među njima je, svakako, i Danica Jovanović, pa glumica Draga Spasić, operska diva Sultana Cijuk, slikarka Zuska Medveđova, fotografkinja Mara Bogdanović... A tu je i Ila Kofler, koja nije naročito poznata široj javnost, ali je u pitanju jedno od najcenjenijih imena u svetu fotografije životinja i čiji je rad inspirisao američkog reditelja Hauarda Hoksa pa će po uzoru na nju u u kultnom filmu „Hatari”!” sa Džonom Vejnom koncipirati lik novinarke koju tumači Elsa Martineli. Ila je deo mladosti provela u Beogradu, gde je završila umetničku školu, vajarski odsek kod Petra Palavinčinija, i iz tog perioda ima dosta materijala. Ta izložba će biti u Galeriji Kulturnog centra u Sremskim Karlovcima i dokumentarnog je karaktera, imamo dosta materijala, biće prezentovana i do sada nepoznata ili manje poznata građa kojom ćemo ukazati na značaj svih tih ličnosti koje pominjem, pri čemu je ideja da se sve oblikuje kao jedna velika scenografija.

M. Stajić