Izložba skulptura Miodraga Perića u Malom likovnom salonu

Skulpture su najčešće izvedene od drveta, u kombinaciji sa kožom, krznom ili metalom. Istoričarka umetnosti Dragana Garić Jovičić ukazuje da krčeći sopstveni put Perić godinama uči i osvaja različite skulptorske i neskulptorske materijale, kao i da retko koji vajar poseduje toliko manuelnih veština i znanja, od rada u drvetu do varenja u metalu. Po njenim rečima, on namerno ruši ravnotežu i simetriju, dovodeći skulpturu u disbalans, a publiku u nedoumicu. Nema na njegovim delima prostora za velike narative – ovaj skulptor iznad svega želi da nam dočara svoj vizuelni mikrokosmos koji je nastanjen odbačenim predmetima, glasnim rokenrolom i andergraund likovima iz stripova. Njegove simpatije za priče sa margine, u drugom planu često imaju i oštru kritiku društva u kome živimo.

-Nekada inspiraciju pronalazi na otpadima i buvljacima, gde odbačenim predmetima poklanja još jedan život, posle onog kad su ih njihovi vlasnici otpisali. Po tome se čini kao da je u duhovnom srodstvu sa slikarem i arhitektom Leonidom Šejkom i njegovim konceptom đubrišta, koji je osmislio još pre pola veka. Kao da su obojica uočili koliko je potrošačko društvo današnjice surovo i koliko nema mesta za nostalgiju, već samo za putanju: kupi-iskoristi-odbaci. Iako su na prvi pogled teme Perićevih skulptura uzete iz naše svakodnevice (kišobrani, cipele, telefoni, audio kasete, mikseri, vadičepi), to su samo tačke predmetnosti kojima ovaj vajar udahnjuje novi život – kaže Dragana Garić Jovičić.- Ovaj vajar do te mere superiorno vlada drvetom da može u ovom plemenitom materijalu da postigne iluziju mekoće životinjskog krzna, ljudske kože ili patinu bronze, te otuda njegove skulpture kao da pozivaju posmatrače da ih dodirnu i uspostave taktilnu vezu, pomalo zaboravljenu u ovoj postkorona epohi.

Podsećajući na jedan kratak video, koji je umetnik postavio na društvene mreže pružajući mogućnost da provirimo kroz ključaonicu u intimu njegove radionice, Dragana Garić Jovičić opusuje prve kadrove na kojima se vidi detalj drvene skulpture, čuje se neki rokenrol koji tera noge da same plešu, a potom taj razigrani osećaj prekida zvuk motorke koja seče drvo od kog se rađa skulptura. I to je ustvari trenutak spoznaje u kome shvatamo, kako kaže da jedinstveni, neponovljivi i buntovni skulptoralni opus Miodraga Perića nastaje negde na pola puta između muzike za ples i zvuka motorke.

Miodrag Perić (Novi Sad, 1971) diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za vajarstvo 1997. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, EAA European Artists Ašocation, Ešen, Nemačka. Umetnički direktor je i pokretač prvog vajarskog simpozijuma u Novom Sadu IN VIVO. Izložba će biti otvorena do 26. novembra.

N. P.