Istraživanja pokazala, Van Gog imao delirijum tremens

Van Gog je, osim što je bio veliki umetnik, poznat i po tome što je odsekao sebi levo uvo tokom rasprave, piše bi-Bi-Si.



On je tada odbacio mogućnost da je to bila samo običan nalet umetničke ludosti, a kasnije je demantovao da je doživeo nervni slom.



Međutim, istraživači sa medicinskog univerziteta u Groningenu su otkrili pozadinu njegovog mentalnog stanja, pošto su istražili njegovu psihu na osnovu stotine pisama koje je slao, najviše njegovom bratu Teu, prenosi Bi-Bi-Si.



Oni su otkrili da je umetnik najverovatnije imao dve epizode delirijum tremensa, izazvanog naglim prekidanjem alkohola, nakon što je odsekao sebi uvo.



Istraživači su se ogradili da ne mogu da tvrde da je ovo 100 odsto tačno jer "pacijent nije živ da bi im odgovorio na pitanja".



Delirijum tremens je najteža komplikacija bolesti alkoholizma i nastaje posle naglog prekida uzimanja alkohola, a nekada je smrtnost od ovog čina bila do 35 odsto, danas je oko tri odsto.



Van Gog nije imao šizofreniju, ali je bolovao od "maskirane" epilepsije, koja može da izazove anksioznost, zablude i halucinacije.



U Van Gogovom slučaju, epileptične epizode su možda uzrokovane stilom života koji je vodio - zloupotrebljavao je alkohol, bio neuhranjen, slabo spavao i mentalno se iscrpljivao, dodali su istraživaći.



"Iako su njegova pisma sadržala mnogo informacija, moramo imati na umu da ih nije slao doktorima, već članovima porodice i rođacima, kako bi ih obaveštavao o stanju. Stoga, ovaj naš izveštaj o Van Gogu neće biti poslednji po pitanju njegove bolesti", rekao je Viljem Nolen, psihijatar koji je deo istraživačkog tima.



Dodaje se i da je Van Gog bolovao od bar dve mentalne bolesti - manično-depresivne psihoze i poremećaja ličnosti, ali mu tadašnji lekari nisu dijagnostikovali bolest.



Umro je 29. jula 1890. godine, dva dana nakon što je pokušao da se ubije.