Intervju: Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske

U matičnoj zgradi u toku su dve izložbe “Život – san – smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma”, kao i “Novosađani biraju” na kojoj je četrdesetak naših sugrađana sopstvenim odabirom po jednog dela iz depoa GMS dalo moguću sliku nacionalne likovne umetnosti. Istovremeno u Galeriji SANU u Beogradu gostuje izložba “Kolekcija kao ogledalo- modernizam u delima iz Galerije Matice srpske”. Jedna od najstarijih i najbogatijih umetničkih institucija, u svim segmentima svog delovanja transformisala se tokom poslednje decenije u moderni evropski muzej 21. veka o čemu svedoče brojna priznanja. Vodeći kreativni dijalog između prošlosti i sadašnjosti Galerija Matice srpske i dalje deluje u skladu sa svojim sloganom iz 2017. kada je obeleženo 170. godina postojanja ovog nacionalnog muzeja – živi, doživi, oživi umetnost. U razgovoru za “Dnevnik” dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske govorila je novim izložbama kojima će ovaj muzej obogatiti programe Novog Sada kao nove evropske prestonice kulture.

Kraj prethodne i prvi mesec ove godine obeležava izuzetan umetnički događaj u Galeriji izložba “Život – san - smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma”. Povezali ste dela srpskog simbolizma iz niza domaćih muzejskih ustanova i kolekcija i evropskih simbolističkih slikara pozajmljena iz stranih galerija među kojima je i čuveni bečki Belvedere. Kako ste uspeli da ta izuzetno vredna umetnička dela budu dostupna i na našoj publici na ovoj jedinstvenoj izložbi?

-Galerija Matice srpske je ustanova koja stalno pomera granice. U toj želji da napravimo iskorak u nešto što do sada nismo radili, već tri godine smo planirali izložbu o simbolizmu. On nikada nije predstavljen kao celina u istoriji srpske umetnosti i činilo nam se da kao pravac, stil i najkompleksnija pojava s kraja 19. i početka 20. veka apsolutno zaslužuje da bude predstavljen u nekoj od nacionalnih muzejskih kuća. Sa Narodnim muzejom kao svojim tradicionalnim partnerom smo se dogovorili da zajednički radimo tu izložbu, a autori su dr Igor Borozan i dr Snežana Mišić. Smelo smo ušli u to da sanjamo, kako i sam naziv izložbe kaže, da uz dela nacionalnih slikara izložimo i dela evropskih majstora, delom iz zbirke Narodnog muzeja i drugih domaćih kolekcija, ali nam se činilo da je jako važno da taj okvir proširimo i na dela iz evropskih muzeja. S obzirom da dugo sarađujemo sa Kunsthistoriše muzejom iz Beča, Austrijskim kulturnim forumom i austrijskom ambasadom pomogli su nam da donesemo pet slika iz Galerije Belvedere koje predstavljaju najbolja dela austrijskog simbolizma. On je bez sumnje, uz nemački i francuski simbolizam uticao na formiranje našeg. Na izložbi, za koju s pravom možemo da kažemo da je jedna od onih koja se vidi jednom u životu, dali smo presek svega najboljeg iz našeg nacionalnog simbolizma, umetnika kojima je to bilo trajno opredeljenje, kao i onih koji su imali samo iskorake u simbolizam. Ova velika nacionalna izložba ima i evropski okvir i s ponosom je možemo pokazati i publici koja dolazi na otvaranje Evropske prestonice kulture jer upravo govori o tome gde je mesto srpske kulture u evropskim okvirima.

Izložba „Kolekcija kao ogledalo. Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske“, čiji ste i autor, a na kojoj je predstavljena srpska likovna umetnost novijeg doba kroz dela najistaknutijih stvaralaca otvorena je krajem godine u Galeriji SANU u Beogradu i već je privukla veliki broj posetilaca.

- Izložba je nastala pre dve godine na poziv Narodne galerije Slovenije i činilo nam se kad smo formirali takvu postavku, koja je 2020. gostovala u Ljubljani, da je šteta da je ne vidi i publika u Srbiji. Nema boljeg izlagačkog prostora u zemlji od Galerije SANU. Promenili smo samo naziv izložbe kako bi je prilagodili našoj publici. Naziv „Kolekcija kao ogledalo“ zastupa tezu da se u kolekciji GMS ogleda epoha modernizma sa svim svojim raznolikostima, dinamikom, vrhunskim dometima, ali se ogleda i istorija Galerije i same Matice srpske. Mislim da je to jedna od pravih izložbi za uživanje i već u prvim danima od kada je otvorena, svakodnevno je bilo po hiljadu posetilaca što pokazuje da smo sredina koja je zainteresovana za ovakve izložbe, pregledne, edukativne koje pružaju sliku o vrednostima i dometima nacionalne likovne umetnosti. Subotom držimo stručna vođenja, a svakodnevno studenti vode kroz izložbu.

Ulazimo u godinu kada će Novi Sad biti evropska prestonica kulture. Koji su najvažniji programi i izložbene postavke kojima će Galerija obeležiti godinu pred nama?

- Prva velika izložba koju radimo biće “Umetnost migracije, migracije u umetnosti”, kao deo programa Evropske prestonice kulture i njihovog programskog luka “Seobe”. Predstavićemo taj problem savremenog društva, ali kroz umetnost. Postavka će imati tri segmenta. Uz sliku Paje Jovanovića “Seoba Srba”, kao nacionalnu ikonu, kojom pokazujemo da smo i mi ovde od negde došli i da migracije oduvek postoje što je odlika i naše nacionalne istorije, imaćemo segment o umetnicima migrantima iz istorijskih epoha i predstavićemo dela El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala iz nacionalnih i evropskih muzeja. Treći segment će pokazati kako savremeni umetnici doživljavaju pitanja migracija i kako kroz svoju umetnost govore o tom fenomenu. Ideja te izložbe je da podignemo razumevanje i empatiju za ono što se migrantima danas dešava i pokažemo da migracije ne nose sa sobom nešto loše nego da nas umetnost kroz istoriju uverava da su kretanja donosila i mnogo toga dobrog i da svi treba da imamo pozitivan odnos prema tome i u savremenom trenutku.

U saradnji sa Muzejom Jugoslavije imaćemo izložbu slika iz kolekcije Jovanke Broz, iz kuće u kojoj živela poslednjih 30 godina, a koje smo konzervirali i restaurirali. Kao što smo pre nekoliko godina predstavili zbirku predsednika Tita, ideja je da pokažemo da umetnost može da govori o velikanima prošlosti ili značajnim ljudima iz istorije i kako kroz umetnost možemo bolje da razumemo i pojedinačne sudbine i istoriju.

Sa Nacionalnim muzejom umetnosti u Temišvaru pripremamo izložbu “Paralele” sa delima iz naše i njihove kolekcije, među kojima su i brojni isti umetnici kao što su Stevan Aleksić, Konstatin Danil i drugi, sa prostora Banata, a koje i mi i oni držimo u  svojim kolekcijama kao nacionalnu umetnost. Te paralele odnose se na autore, teme i portretisane ličnosti i na taj način ćemo pokazati da postoji jedan muzej evropske prestonice kulture bez obzira odakle dela dolaze. Izložba će kod nas biti tokom leta, a sledeće godine kada oni budu evropska prestonica kulture će biti predstavljena u Temišvaru.

Galerija će ove godine obeležiti 175 godina stvaranja Muzeuma Matice srpske, od koga je potekla, zamišljenog kao mesto prikupljanja i čuvanja artefakata značajnih za istoriju i kulturu srpskog naroda. Šta se priprema tim povodom?

-Jubilej ćemo obeležiti velikom izložbom o Urošu Prediću, kao umetniku, prvom stipendisti Matice srpske, počasnom članu, dobrotvoru, koji je ostavio veliki trag u radu ove ustanove, a pri tome je jedan od najznačajnijih umetnika kraja 19. veka i početka 20. veka. Napravićemo veliku monografsku studiju o njemu, a kroz program “Uroš Predić za sve” pokazati da je u pitanju umetnik razumljiv i dostupan svim uzrastima. Kustosi i konzervatori Galerije napraviće omaž Prediću kroz zbornik radova u kome će svako od nas dati svoju viziju ovog umetnika. 

N. Popov