Intervju: Šantal Make, vizuelna umetnica
NOVI SAD: Kada radim sa mladima, odnosno kada radim sa ljudima, tokom vođenja radionica, moj omiljeni način rada je da im postavljam pitanja, da ih izvučem iz njihovih zona udobnosti, da vide i sagledaju svet na nove načine, ovako Šantal Make opisuje odnos mentor – student.
Povod za razgovor sa slikarkom, koja živi i radi u Hamburgu i Luksemburgu, bio je događaj koji je proteklog vikenda održan u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, gde je Make, uz poznate luksemburške koreografe Rianon Morgan i Đovanija Zazerij, radila sa studentima na projektu „ ChoreoChroma”.
Projekat „ ChoreoChroma” je idejno nastao kroz program „Tandem Capitals of Culture” i povezivanje dve Evropske prestonice kulture – Novog Sada i Eša iz Luksemburga, a kasnije se razvio kroz partnersku saradnju Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, plesnog udruženja „Lukoda” iz Luksemburga i Fondacije „Bewegend Beeld” iz Roterdama. Ovaj projekat je jedan od prvih koji je označio početak novog programskog luka Evropske prestonice kulture „Budućnost Evrope”, koji je na samom početku realizacije pretvorio novosadske škole u scene za predstave, izložbe, mjuzikle i eksperimantalne programe, dok su muzeji, galerije, kulturne stanice i kulturni centri postali novi centri obrazovanja za sve sugrađane.
U ovoj fazi projekat je obuhvatio intenzivne radionice sa grupom mladih ljudi, sa ciljem otvaranja umetničkog dijaloga, podsticanja zapitanosti i kreativnosti, kao i pronalaženja zajedničke umetničke niti. Na ovaj način, internacionalni krug stvaralaca na međunarodnom projektu „ChoreoChroma” doprineo je promociji kulturnog nasleđa, kao polazišta za savremenu umetničku interpretaciju u evropskom kulturnom kontekstu. Šantal Make se, inače, u svojim radovima i bavi odnosom između pojedinca i društva i pritom analizira ustaljene uzore, kao i kretanje u prostoru. Često promišlja o međuljudskim odnosima i konfliktima, koji se svakodnevno i neminovno dešavaju, a svojim oštrim osećajem za nijanse, neumorno secira oblasti sukoba i društvenih pojava.
Projekat „ ChoreoChroma” spaja kreativnost i mladost, umetnička istraživanja i edukaciju, a inspiraciju crpi iz kulturnog nasleđa. Kako ste se Vi priključili projektu?
– Uključena sam u projekat „ ChoreoChroma” kao vizuelna umetnica. Pridružila sam se timu nakon što su početni sastanci između Evropskih prestonica kulture već počeli, tako da su učesnici imali ideju šta žele da rade i tražili su vizuelnog umetnika koji bi im se pridružio. Došli su u moj studio, pričali smo o projektu i veoma sam srećna što sam im se pridružila.
Da li mislite da mladi ljudi treba da imaju mentore koji rade sa njima i čine ih boljim ljudima? Kolika je odgovornost biti mentor mladim ljudima koji tek kreću da stasavaju i opredeljuju se za svoj put? Kako je bilo raditi sa njima ovde u Novom Sadu?
– Mentor je velika reč. Mislim da su ljudi oduvek učili jedni od drugih. Ne radi se samo o godinama, niti o tome ko je stariji ili ko ima više znanja, radi se o procesu deljenja, tako da smo tu da podelimo ovo iskustvo koje imamo, ali ne tako da im kažemo istinu o tome kako stvari funkcionišu, već da im damo nagoveštaje gde da idu i da ih podstaknemo na traganje. Ne volim da im dajem direktne odgovore, želim da ih isprovociram da sami traže sopstveni pogled na svet.
Šta je sledeći korak za Vas u ovom projektu i šta je sledeći korak za projekat „ChoreoChroma”?
– Posle boravka u Novom Sadu, sastajemo se sa umetničkim timom u Luksemburgu, nažalost bez studenata, iako bi bilo lepo da i oni budu tamo. Ponovo počinjemo s radom, jer smo prošle godine imali kratak nastup, a sada će se to dalje razvijati sa svim umetnicima koji su uključeni. Potom se vraćamo u Novi Sad da ponovo podelimo taj proces sa studentima. Moći ćete da vidite i sliku na kojoj sam naslikala učenike, jer sam želela da im dam mogućnost da dožive slikarstvo na veoma intiman način, pa sam slikala njihove portrete. To je veoma poseban trenutak kada vas neko gleda duži period, na način na koji inače ne gledate u ljude. Ne radi se samo o tome da vidite sliku, već i da doživite proces stvaranja slike.
Kakvi su Vaši utisci o Novom Sadu i možete li napraviti paralelu između Eša i Novog Sada jer su oba grada Evropske prestonice kulture?
– Zanimljivo pitanje. Gajim emocije i prema Ešu, i prema Novom Sadu. Želim da provedem više vremena na oba mesta jer ne živim ni u jednom od ova dva grada, pa svaki put kada sam tamo osećam da se toliko toga dešava, a da imam malo vremena da postignem sve. Stalno imam sužen uvid u stvari, a bila bih zahvalna kada bih mogla da spoznam i upijem oba grada.
G. Gajin
