INTERVJU Frosina Dimovska: Misao koja se neguje

„Pokretnicu” će činiti radionice, izvođenja u različitim oblicima, predavanja i prezentacije. Ovogodišnji festival posvećen je održivosti zajedničkog rada na lokalnoj sceni kroz brigu, deljenje, open source i saradnju, ili podrživost, kako plesičica i plesni pedagog Frosina Dimovska u svom radu sa Dunjom Crnjanski naziva “način opstajanja i održavanja u radnom procesu brižljivim odabirom saradnika u koje imamo poverenja i koji nam pomažu da izdržimo trenutke nedoumice i frustracije”.

Treća “Pokretnica”. Jeste li razmišljali o njoj kad ste organizovali prvo izdanje?

– Možda smo se nadale, sa idejom da nam to bude jedan od načina kako da održimo minimalan proces rada. Tu je prilika da odvojimo vreme i prostor da radimo nešto zajedno, damo tome legitimitet i svi se na to obavežemo. Kada pravimo festival, zovemo ljude, saradnike iz inostranstva, svi se odazovu. To smo zamišljali od prve “Pokretnice”, ali ne i kakav će imati format i oblik, što je meni zanimljivo i važno, jer je i ove to drugačije nego prošle. Imamo tu i slobodu i mogućnost da “Pokretnica” bude nešto što odgovara nama, a prepoznajemo se kao deo scene savremene izvođačke scene, ko je ko, s kim imamo slična interesovanja... Format se tome prilagođava.

„Pokretnica” nije samo festival plesa?

– “Pokretnica” je kolektiv plesačica iz Novog Sada, koji nemaju samo formalno obrazovanje i ne bave se samo savremenim plesom. Programe ostvarujemo preko udruženja “Praktikabl”, platforme za savremenu umetnost i kulturu u kojoj smo svi isprepleteni. Već dugo radimo sa organizacijom “Per.Art”, a ove godine sarađujemo i sa muzičarima okupljenim oko ansambla “Restrikcije”. Pronalazimo koga sve u gradu interesuje da radi na sličan način, i ono što je dobro – da svi koje pozovemo odmah pristanu i spremni su da rade na nečemu što ne znaju tačno šta je, što nema definitivni oblik, ili produkt. Upravo zato su nam ove godine izjednačeni proces i produkt, radionice su otvorene za gledaoce i one su taj rad. Nema predstave. Sav sadržaj je produkt.

Šta je danas ples, za koga i s kim plešemo?

– To je naša potreba i ovo što mi radimo, rade ljudi i u drugim zemljama. Baš je trendi. Može se reći da je to i jedna misao koja se neguje kroz vreme. Ja znam kako se to radi u Novom Sadu, iako znamo da kažemo i kako je jedini kontinuitet ovde to da nema kontinuiteta. Uvek se uspostave strukture uz velike napore pojedinaca, pa se rasture kao da ih nikad nije ni bilo... Delimično smo u ovakvoj situaciji i zato što nemamo podršku pozorišta, možda još nekih institucija. Počeli smo da radimo u galerijama! I to je trend u svetu, ali ovde više posledica okolnosti i razumevanja ljudi koji su na nekim položajima. Mi sad tražimo kako da budemo zajedno, kako da uključimo širu zajednicu u to, kako da se obrazujemo, da to radimo i nešto podelimo, ne zato što to moramo, nego zato što to želimo. Na primer, ove godine ćemo imati dva predavanja, Adrijane Sabo i Milana Milojkovića, koja ćemo vezati sa radne sesije baveći se skorovima (partiturama) za muziku i ples. To je format koji smo videli u Ljubljani, gde izvode i lektiru, klasična dela, pre čega publiku uvode u predstavu predavanjima. Jako sam bila oduševljena tim pristupom. Mi imamo mogućnosti da organizujemo nešto slično, kad bismo imali podršku, da bismo imali dijalog koji nije samo lokalni. Zato ćemo praviti i prezentaciju zagrebačkog festivala “Introspekcija”, kojim ćemo predstaviti iskustva iz polja improvizacije.

Šta će još biti na programu “Pokretnice”?

– Pretežno će se odvijati u KS “Svilara”, koja nam je otvorila prostor za rad. Neki sadržaji će se odvijati u Galeriji Matice srpske, jedna prezentacija u knjižari “Bulevar buks”. Program su radionice, “Briga o telu” koju vodi maserka, fizioterapeutkinja i pedagog Jovana Jakovljević; tri radionice o vezama između teksta i pokreta vode Vitomirka Trebovac i Jelena Anđelovski... Hoćemo da vidimo kakvo će biti raspoloženje publike i do čega ćemo doći, kao seme za saradnju u budućnosti. Natalija Vladisavljević i Olivera Kovačević Crnjanski će voditi radionicu koreografije, personalizovanih partitura za izvedbu. Imaćemo izvođenje dela u hodu, dva predavanja... Kontekst, pa rad koji se na taj kontekst oslanja.

I. Burić