Gojković u Parizu predstavila projekat „Dvorci Srbije"

Preojekat je pokrenut novembra 2020. kao zajednička inicijativa dva ministarstva - kulture i informisanja i građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i civilnog sektora „Fondacije za zaštitu kulturne i istorijske baštine“ i obuhvata 118 dvoraca i palata na teritoriji Srbije koji su pod zaštitom države.



Ministarka je kazala da je Francuska iskazala interesovanje da pomogne Srbiji u realizaciji projekta, te da veruje da će nakon pandemije i s imenovanjem nove vlade Francuske taj proces biti dodatno ubrzan.



"Time će naša ukupna, a posebno kulturna saradnja, dobiti novu, vrednu dimenziju“, navela je ministarka.



Gojković je istakla važnost obnavljanja dvoraca s obzirom da se na taj način dvorcima i vilama daje vredan doprinos i razvoju privrede i jačanju turističkih potencijala mnogih krajeva Srbije, ali i pokazuje nov, zreliji i odgovorniji odnos prema našoj istoriji i negovanju kulture sećanja, čime se jača svest o nacionalnom identitetu i oslanja na kulturnu baštinu kao potencijalu budućeg razvoja.



Navela je da neki do toh objekata treba da postanu muzeji, druge hoteli, restorani, vinarije ili lokaliteti na kojima će se snimati serije i filmovi.



„Poznato je da je Srbija po pitanju snimanja filmova, serija i reklama postala svetski poznata i poželjna destinacija za produkcije iz celog sveta. Restaurirani dvorci i letnjikovci širom zemlje na zanimljiv i autentičan način dodatno će pojačati ponudu naših atraktivnih filmskih lokacija“, navela je ministarka.



Podsetila je da mnogi od tih objekata imaju veliki značaj za srpsku istoriju - dinastije Karađorđević i Obrenović, porodice kao što su Stratimirović i Dunđerski, ali i uspešnih industrijalaca i trgovaca poput srpskih kraljeva tekstila Teokarovića i dodala da je jedan od najvećih dvoraca u Srbiji, dvorac Karačonji u Novom Miloševu pravi primer simbola nepoželjnog sistema vrednosti, koji je dominirao u periodu od 1945. do 2000. godine, kada su dvorci pretvarani u zemljoradničke zadruge i slično.



„Od 1980. do 2000. godine bio je pretvoren u fabriku hemijske industrije. Umesto turista i muzejskih eksponata u njemu se i dalje nalaze cisterne fabrike koja je u međuvremenu bankrotirala. Tranzicioni izazovi posle 2000. Godine u Srbiji, doveli su do zapuštanja ili neadekvatne namene dvoraca“, navela je ministarka.



Gojković je istakla da je Francuska jedan od sinonima za kvalitetno staranje o ovoj vrsti kulturnog nasleđa i da čvrsto veruje da će nam francuska iskustva i pomoć eksperata biti od velike koristi u procesu revitalizacije srpskih dvoraca i vila.



Prilikom otvaranja panela „Dvorci Srbije“ ona je iskazala zadovoljstvo objedinjavanjem još dve teme na tom događaju, koje su izuzetno značajne za srpsku kulturu, a to su izložba o Nikoli Tesli postavljene trenutno u Kulturnom centru Srbije, i obeležavanje 49. godina od osnivanja tada Kulturno-informativnog centra u Parizu.



„Po mnogima najveći svetski pronalazač prošlog milenijuma jednom prilikom je rekao: "Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina", navela je Gojković i dodala da i da nije bilo te njegove želje naša država ima obavezu da na svaki način neguje i čuva uspomenu na lik i delo ovog velikana.



Prepoznajući tu obavezu Ministarstvo je postavilo izložbu na najistaknutijem mestu predstavljanja naše kulture i nasleđa u ovom času, a to je, kazala je ministarka, Kulturni centar Srbije u Parizu, u kojem skoro pet decenija francuska publika ima priliku da uživa u izuzetnim kulturnim manifestacijama.



„Plejada velikih umetnika je obeležila rad ovog centra, od književnih velikana preko čuvenog Pariskog kruga slikara kao i mlađih umetnika koji svojim radom nastavljaju tradiciju Pariskog kruga", kazala je Gojković.



Na panelu je govorio i nekadašnji ministar kulture Francuske Frederik Miteran, koji je istakao tesne kulturne veze između Srbije i Francuske i poštovanje Francuske prema Srbiji. Naglasio je značaj saradnje u ovoj oblasti očuvanja kulturnog nasleđa i pozdravio početak velikog posla, kao što je popis i identifikovanje dvoraca, vila i letnjikovaca, kojima je potrebna obnova i utvrđivanje namene.



Na panelu je govorila i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je ukazala da je važno da država uđe u ceo proces, a kako će se objekti koristiti zavisi od kulturne politike jedne zemlje i strategije, pa se tako mogu uključiti u turističku ponudu, koristiti za muzeje, konferencije, snimanje filmova, ali posebno je važno kako lokalna zajednica to vidi, jer će to biti u njenom interesu i zato je značajno i njeno uključivanje.