Don Kihot na 35 jezika sveta čuo se i u Beogradu

Beograd se pridružio Madridu i drugim gradovima sveta, gde se javno čitanje avantura Don Kihota i Sanča Panse organizuje više od dve decenije.

Čitanje Don Kihota započeo je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević odlomkom iz prve glave romana koja govori "o prilikama i bavljenju slavnog i hrabrog idalga don Kihota od Manče".

"U jednom mestu u Manči, čijeg imena ne želim da se setim, nema tome mnogo vremena, živeo je neki idalgo od onih s kopljem u ostavi, drevnim štitom, mršavom ragom i brzonogim hrtom...", započeo je Vukosavljević čitanje dela, za koje kaže da je jedan od najznačajnijih i najpoznatijih romana u poslednjih nekoliko stotina godina.

Ministar primećuje da je veliki pisac Servantes uspeo da dočara univerzalnu osobenost ljudskog duha, njegovu borbu protiv vetrenjača, odnosno uzaludnosti i ograničenja sudbine, što "počiva duboko u svakom čoveku".

"Upravo ta univerzalnost čini ovaj roman velikim romanom svetske književnosti i svetske civilizacije", ocenio je ministar u izjavi Tanjugu.

On je rekao da Institut Servantes vrlo uspešno organizuje javna čitanja na različitim jezicima u celom svetu, što je vrlo interesantna kulturna politika, "spretan, mudar potez utemeljene kulturne politike".

"Možda bismo i mi mogli da učinimo nešto slično, imamo nobelovca Andrića i Crnjanskog i druge velike pisce i pesnike. Ovaj događaj nas podseća i da treba negovati kulturu čitanja i klasika i savremenih pisaca. Bilo bi neophodno da knjiga postane deo naše svakodnevnice", istakao je Vukosavljević.

Glumac Slobodan Beštić kaže da bi voleo da igra Don Kihota.

"Kada ponovo iščitavam ovo delo, čini mi se da imamo dve slike. Jedna slika je opšta - vitez na konju koji jaše i bori se sa vetrenjačama, a ja kada bih ga igrao danas, verovatno bih se pitao šta su to vetrenjače danas, protiv čega bih se ja borio i šta ustvari danas predstavljaju ti ideali", rekao je Beštić Tanjugu.

On smatra da takvih ideala više nema, a takvih karaktera retko, naročito u mladoj generaciji, pa bi to više bilo "podsećanje na prošlo vreme koje više ne postoji, a s druge strane pokušaj da se nađe neki nov oblik idealizma i borbe sa vetrenjačama, ali na drugačiji način koji bi danas bio adekvatan, možda preko interneta".

Pevač grupe "S.A.R.S" Žarko Kovačević priznao je da nije pročitao "Don Kihota", ali kaže da će to uskoro ispraviti i pročitati roman koji je do sada preveden na čak 147 jezika.

Kantautorka Aleksandra Kovač je Servantesove britke, duhovite i vekovima aktuelne rečenice čitala na španskom.

"Don Kihota sam pročitala u osnovnoj školi prvi put i sećam se da je ta knjiga ostavila na mene snažan utisak zbog te borbe pojedinca protiv sistema, protiv vetrenjača, i negde sam se osećala kao da mi je dala vetar u leđa da se ja borim za neke svoje snove. Mislim da je bitno pročitati ovu knjigu kada ste mladi, a onda je naravno čitati još bezbroj puta tokom života kako bi se podsetili da borba nikad ne prestaje", rekla je Kovač.

Direktor Instituta Servantes Enrike Kemaćo Garsija podsetio je da je nekoliko meseci nakon objavljivanja "Don Kihota", 1605. godine, 262 primerka romana poslata u Meksiko, a 100 u Kolumbiju, da su Britanci na svom jeziku čitali Servantesovo remek-delo 1612. godine, Francuzi dve godine kasnije, Italijani 1622. godine, Holanđani 1657, a 1895. godine je prvi put u celosti prevden "Don Kihot" na srpski jezik.

Rečenice velikog španskog pisca su se čule i na arapskom, hebrejskom, korejskom, katalonskom, galijskom, baskijskom, kečua, svahiliju...uz učescshe predstavnika ambasada, ali i poznatih glumaca, muzičara, sportista.

Sledeći katalonsku tradiciju, svako od učesnika dobio je ružu, a umesto knjige, CD sa odlomcima iz "Don Kihota".