DOBITNIK GREMI NAGRADE NA KALEIDOSKOPU KULTURE Džejson Majls: Inspiracija za stvaranje muzike dolazi iz života
Džejson Majls, poznat po svom inovativnom pristupu muzici koji prkosi žanrovima je američki džez klavijaturista, kompozitor i producent. Stekao je reputaciju radeći zajedno sa Majlsom Dejvisom, Markusom Milerom, Luterom Vandrosom i mnogim drugima. U svojoj karijeri radio je i sa Vitni Hjuston, Majklom Džeksonom i Dajanom Ros, a osvojio je i prestižnu Gremi nagradu.
Baš on, Džejson Majls, nastupiće u nedelji izvođačke umetnosti Kaleidoskopa kulture, u subotu 16. septembra od 20.30 časova u obnovljenom Distriktu u Novom Sadu.
S obzirom na to da se time bavite ceo život, kada ste znali da će muzika biti vaš životni put?
- Teško je reći kada si veoma mlad da je to apsolutno ono što ću raditi. Kada sam se pridružio svom prvom bendu imao sam 14 godina, definitivno mi je palo na pamet da je to ono što želim da radim, jer je bilo tako neverovatno svirati pred ljudima. Kada sam upisao koley i počeo zaista da upijam muziku, tada je zaista izašlo na videlo da je to ono što moram da radim.
Kako ste odlučili da vaš muzički pravac bude džez muzika?
- Zaista volim džez, dolazim iz Njujorka i upoznat sam sa svim vrstama muzike, ali pored yeza voleo sam zaista i rok muziku, ritam i bluz, a u Njujorku je u to vreme sve moglo da se čuje. Mislim da je ono što je zaista promenilo moje mišljenje o mnogim stvarima bilo kada sam prvi put čuo uvođenje električnih instrumenata u yez koji je Majls Dejvis uradio sa „In a Silent Way„, a zatim i Bitches Brew. Čitav stav onoga što je on radio je zaista privuklo moju pažnju. Voleo sam mnoge džez igrače kao što su Thelonious Monki Wes Montgome, i pored svega toga studirao sam džez u Bruklinu u Njujorku sa odličnim učiteljem.
U kojim muzičkim žanrovima uživate u slobodno vreme?
- Volim brazilsku muziku i ona je imala veliki uticaj na mene i moj pravac. Počeo sam da je slušam intenzivno 1974. godine, kada sam se upoznao sa Miltonom Nascimento i Tamba triom, odatle je samo rasla moja ljubav prema tom žanru. Takođe, zaista volim muziku iz vremena 60-ih jer je bilo toliko sjajnih mesta za slušanje bendova u Njujorku. Naravno da sam voleo Bitlse, Džimija Hendriksa i porodicu Stoun, kao i Motaun, i još uvek slušam sve to jer su pesme toliko jake da su ostale sa nama ceo život.
Živeli ste i stvarali u Sjedinjenim Američkim Državama. Šta vas je navelo da pređete u Portugal i da tamo nastavite karijeru?
- Oduvek sam bio toliko zainteresovan za celu muzičku scenu ovde u Evropi jer nikada nisam imao priliku 1980-ih i 90-ih da zaista toliko putujem zbog potražnje i mogućnosti koje su mi se pružile da budem u studiju. Dobio sam priliku da radim sa najboljim umetnicima i muzičarima i producentima dugi niz godina i to je bio moj fokus. Nikada nisam imao priliku da dođem na evropske festivale, pa čak ni da uzmem odmor verovali ili ne, sve zato što sam imao sreće da napravim sjajne albume za koje su bile potrebne nedelje i meseci da se snime. Kada sam počeo samostalno da produciram, otprilike 1995. godine, zaista sam želeo da odem i da se proširim. Čak sam razmišljao o tome tada, ali sam počeo da radim kao producent i projekti koje sam oduvek želeo da razvijam, počeli su da se ostvaruju. Svet muzike u Americi, posebno za mene, je počeo da se menja, a nakon što sam proveo neko vreme ovde u Evropi, počeo da razmišljam da bi ovo bio bolji život za mene i moju ženu, što se tiče kvaliteta, a što se mene tiče, uvek sam se iznenadio koliko ljudi zaista poznaje moj rad.
Kako izgleda proces vašeg stvaralaštva? U kome ili u čemu nalazite inspiraciju pri stvaranju muzike?
- Inspiracija za stvaranje muzike jednostavno dolazi iz života! Ustajanje svaki dan, zdrav život, dobra hrana i uživanje u vremenu sa suprugom. Onda siđem u svoj studio i počnem da petljam okolo i razmišljam o lepim stvarima i samo mi se čini da inspiracija dolazi.Takođe, dolazi iz različite muzike koju volim, kao što su yez i fank i internacionalni ritam.
Osvojili ste i prestižnu muzičku nagradu Gremi. Šta za vas predstavlja ova nagrada i koliko vam je važna? Da li se nešto promenilo od kada ste dobili ovo priznanje?
- Ta nagrada je bila važna jer je bila za album koji su svi odbili da izdaju i rekli mi da nema šanse da se nešto desi sa njim. Tržište nikada ne bi prihvatilo brazilsku vrstu albuma, iako bi 90 odsto tekstova bilo na engleskom. Svaka diskografska kuća me je odbila tri puta skoro osam godina, a kada sam konačno napravio album, i doveo neverovatne muzičare i umetnike da učestvuju, to je u suštini bilo dovoljno za mene. Osetio sam veliki uspeh u tom trenutku, onda je album izašao i dobili smo neverovatne kritike, dobili smo i nominaciju za Gremi, a onda potom sam zapravo i osvojio Gremi sa Stingom. Ne mogu čak ni da opišem taj osećaj, jedan od neverovatnih dostignuća, o kome sa ponosom govorim.
Nastupaćete u Novom Sadu, u okviru ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture. Kaleidoskop kulture traje pet nedelja i promoviše pet vrsta umetnosti – izvođačku, primenjenu i vizuelnu umetnost, književnost i arhitekturu. Kako vam zvuči koncept Kaleidoskop kulture i koliko je danas važno promovisati ove vrste umetnosti?
- Mislim da je to prelepo jer sve to može da funkcioniše zajedno i to je ono što čini da Kaleidoskop kulture uspe. Što bliže ljude približavate, oni će sve više ceniti aspekte umetnosti. Neverovatno je važno promovisati umetnost koja uključuje svih ovih pet vrsta, posebno mlađoj publici kako bi mogli da apsorbuju ono što im može kulturno pomoći u budućnosti i kada imate takvo znanje i to predstavite na način, koji je takođe zabavan, to može samo pomoći u promociji različitih umetnosti.
Vaš koncert će se održati na otvorenom, pod vedrim nebom Distrikta. Distrikt predstavlja transformaciju industrijskog nasleđa i starih fabrika u nove prostore posvećene kulturi, umetnosti i drugim sferama. Kako komentarišete ovakve transformacije i promene u nameni starih prostora?
- Volim takve prostore i zaista cenim mnoge od tih prostora koje vidim ovde u Evropi. Ponekad najbolji rad potiče iz scenarija u kojem je predstavljen. Bila je jedna situacija u Americi, gde su čeličanu, koja je prestala sa radom, pretvorili u umetnički centar, bilo je super svirati tamo.
Kako komentarišete kada se koncerti premeštaju sa standardnih prostora, kao što su koncertne dvorane, na otvorene lokacije? Da li ste ikada imali priliku da nastupate na otvorenom, šta više volite i zašto?
- Imao sam priliku mnogo puta da nastupam na otvorenom. To je drugačija atmosfera koju predstavljate u koncertnoj dvorani, ako vreme sarađuje. Zaista volim da sviram na sceni u prelepom ambijentu. Na kojoj god bini da nastupate, to je privilegija, bila ona u zatvorenom ili na otvorenom.
Šta ste pripremili novosadskoj publici na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture, pripremate li se za svaki koncert posebno ili već unapred znate šta ćete svirati?
- U narednih nekoliko godina slaviću 50 godina u svetu muzike. Rekao bih da je to prilično dobro dostignuće, tako da ono što ću raditi je, ne samo da sviram neki novi materijal zbog kojeg sam uzbuđen, već i iz mojih arhiva u poslednjih 50 godina.
B. Pavković