„BLAGOVEŠTENSKI SABOR” VLAHA BUKOVCA: Ukradena pa vraćena patriotska ikona u punom sjaju na izložbi u Muzeju Vojvodine 

Ovu ću sliku izraditi u masnim bojama, a po postojećoj slici u litografiji „Blagovještenski sabor srpskoga naroda“. Ova spomenuta originalna slika biti će umjetnički izrađena, i potvrditi ću moj autoritet na slici sa mojim podpisom – ćirilicom.

Ovo je deo pisma kojim je slavni slikar Vlaho Bukovac 1901. godine prihvatio da za račun zagrebačkog trgovca umetninama i izdavača Petra Nikolića izvede monumentalnu istorijsku kompoziciju „Blagoveštenski sabor”, koja će u potonjim godinama steći status patriotske ikone.

Nikolić je, naime, od umetnika naručio uljanu repliku litografije Jozefa Antona Bauera, nastale prema originalnoj fotografiji novosadskog fotografa Stefana Vulpea, kako bi je reprodukovao i potom distribuirao u vidu oleografije povodom 40-godišnjice održavanja Blagoveštenskog sabora.

Iako je zasedanje Sabora počelo 2. aprila, dobio je naziv Blagoveštenski, jer su tokom njegovog rada bile Blagovesti (6. aprila). Kako podseća istoričarka Suzana Milovanović, muzejska savetnica u Muzeju Vojvodine, zadatak ovoga sabora je bio da srpski narod, posle ukidanja Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata, 1860, izloži uslove pod kojima pristaje na prisjedinjenje ove pokrajine Kraljevini Ugarskoj, a u svrhu očuvanja svoje narodnosti i jezika, što je bilo zagarantovano srpskim privilegijama.

Maja Gojković: Država Srbija vodi računa o svom nasleđu

Otvarajući izložbu u Muzeju Vojvodine, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je podsetila na činjenicu da je ovo remek-delo ukradeno 1993, da bi  2022.bilo  zaplenjeno u Cirihu i zahvaljujući akciji državnih organa Srbije i Švajcarske, vraćeno je Muzeju Vojvodine.   „Ponosna sam na to što smo zajedničkim radom više državnih organa, nakon skoro tri decenije, uspeli da u zemlju vratimo ovu sliku neprocenjive vrednosti . S punim pravom možemo reći da je ovo  veliki dan i za Muzej Vojvodine i za čitavu kulturu Srbije”, rekla je Maja Gojković. „Veoma je važno što je država ovim i drugim povraćajima  u zemlju našeg kulturnog blaga jasno iskazala brigu za naše celokupno kulturno nasleđe. Ovo je jedna od stožernih tačaka našeg nacionalnog i kulturnog identiteta i kao takva predstavlja nemerljivo bogatstvo za državu i društvo. Zato je povratak u zemlju vrednih dela naših autora među prioritetnim ciljevima institucija i ustanova kulture.  A od toga da će naša publika ponovo moći da vidi vredna dela, značajnija je poruka  na simboličnom planu - da pokažemo  da država Srbija itekako vodi računa o svom nasleđu, bilo ono u zemlji ili se sticajem raznih okolnosti  nalazilo u inostranstvu”.

Tako su sa Blagoveštenskog sabora, na kojem su učestvovali bezmalo svi viđeniji Srbi toga doba, od Svetozara Miletića do patrijarha Josifa Rajačića, koji će mu i predsedavati, zatražene od Beča garancije srpske autonomnosti i nacionalnog razvoja u okviru austrijskog carstava.

Između ostalog, zahtevano je i da se na području Južne Ugarske ustanovi Srpska Vojvodina, politička i teritorijalna autonomija u koju bi ušli ceo Srem, Bačka, Banat i pripadajuća Vojna Granica. I mada je car obećao da će ispuniti sve srpske zahteve, to se nikada nije dogodilo, ali će Blagoveštenski sabor ipak zauzeti istaknuto mesto u kolektivnom sećanju.

To je Petar Nikolić jako dobro znao i oleografija „Blagoveštenski sabor” našla je put do mnogih srpskih domova, postajući istinska patriotska ikona. Bukovčevo originalno delo ostalo je pak u posedu Nikolićevih naslednika, da bi u nekom trenutku prešlo u vlasništvo čuvenog pančevačkog trgovca i novinara Gige Stojanova.

On će pak ovu veliku kompoziciju prodati Muzeju Vojvodine 15. aprila 1953. godine. Deceniju i po kasnije slika će postati deo stalne postavke stilskog nameštaja u Dvorcu porodice Dunđerski u Čelarevu, odakle će noći između 27. i 28. novembra 1993. biti – ukradena. 

– O slici nije nikakvih saznanja bilo sve do jula 2014. godine, kada je do Muzeja Vojvodine stigla informacija da se Blagoveštenski sabor nalazi u Sloveniji, ali tada nije ustanovljeno kod koga i gde – kaže direktorka Muzeja Vojvodine mr Tijana Stanković Pešterac. – Međutim, sedam godina kasnije, u martu 2021, slika će nam biti ponuđena na otkup.

Uz učešće Muzeja Vojvodine sprovedena je opsežna akcija nadležnih državnih organa Srbije i Švajcarske, i nakon okončanja slučaja koji su vodila tužilaštva u Cirihu i Beogradu, stekli su se uslovi za povratak slike u zemlju.

Pokrajinska vlada obezbedila je neophodan novac za transport i osiguranje i 16. avgusta. 2022, nakon 29 godina, zahvaljujući zajedničkom delovanju više državnih institucija i ustanova kulture, „Blagoveštenski sabor” Vlaha Bukovca vraćen je Muzeju Vojvodine.

Iako su u toku samog postupka vraćanja slike u Muzej Vojvodine stručnjaci Narodnog muzeja u Beogradu pomogli u utvrđivanju njene autentičnosti, ipak je u sklopu projekta konzervacije i restauracije „Blagoveštenskog sabora” prvi zadatak bio upravo otklanjanje svake sumnje u mogućnost podmetanja falsifikata.

U tom cilju formiran je multidisciplinarni tim sastavljen od stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Laboratorije za ispitivanje materijala u kulturnom nasleđu Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji će primeniti  čitav niz analitičkih tehnika, u prvom redu kako bi se potvrdila autentičnost, a potom i dobile  što potpunije predstave o samoj slici.

Bukovčev potpis  ćirilicom

 Pored konzervirane i restaurirane slike „Blagoveštenski sabor”, izložbu priređenu u Muzeju Vojvodine čine i brojni dokumenti koji se tiču samog sabora, ali i Bukovčevog masterpisa. Između ostalog, deo postavke je i pismo kojim je Petar Nikolić poručio delo, i u kojem od Bukovca izričito zahteva da se na slici potpiše – ćirilicom. Izloženi su litografija i oleografija, kao i stilski nameštaj, koji je Muzeju poklonila majka Save Šumanovića, a koji je bio deo postavke u Dvorcu porodice Dunđerski iz koje je slika ukradena. Autorke izložbe „Blagoveštenski sabor Vlaha Bukovca”, koja se može pogledati do 10. septembra, su mr Tijana Stanković Pešterac i istoričarka umetnosti Aleksandra Stefanov.

–Jedna od veoma referentnih tehnika, kolokvijalnog naziva imaging – bila je od krucijalnog značaja za utvrđivanje autentičnosti likovnog dela, što je otklonilo svaku sumnju u mogućnost podmetanja falsifikata – objašnjava slikarka-konzervatorka Olivera Brdarić, rukovodilac Sektora za konzervaciju dela likovne i premenjene umetnosti u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

 – Možemo reći da je upravo rentgen snimak bio corpus delicti, odnosno nepobitno je ponudio dokaz autentičnosti. Naime, ovde se jasno „čitaju“ sve skrivene tajne vezane za autorske dileme i naknadne korekcije u pogledu kompozicionih rešenja i rekompozicije pojedinih figura na slici. Rentgen snimak je vrlo markantno prikazao i sva prisutna oštećenja na slikanom sloju.

Pored RTG snimka, jednako važan doprinos za detekciju skrivenih pojava od značaja za stanje dela, kao i za izbor metodologije konzervacije i restauracije, bile su infracrvena i ultraljubičasta reflektografija.

Prva pruža uvid u pripremni crtež i slojeve podslika dok druga ilustruje dešavanja na površini, detektuje preslike i zaštitne lakove kao i depozite zaostalih materijala iz ranijih obnova.

– Za analizu slike „Blagoveštenski sabor” primenjena je metodologija koja se u svetu primenjuje u forenzičkoj praksi – otkriva nam i prof. dr Snežana Vučetić, rukovodilac Laboratorije za ispitivanje materijala u kulturnom nasleđu Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

– Najpre je urađena detaljna vizuelna inspekcija prenosnim digitalnim mikroskopom kako bi se utvrdilo zatečeno stanje, oštećenja i eventualni preslici. Detaljna vizuelna inspekcija i in-situ sprovedena mikroskopska snimanja predstavljali su osnov za odabir tačaka snimanja, koja su dalje ispitana instrumentalnim nedestruktivnim tehnikama ispitivanja kako bi se dobili odgovori na pitanja koja intrigiraju konzervatore i istoričare umetnosti:  poput strukture bojenih slojeva i slikarskih podloga, kao i tehnologije izvođenja slike.

U pomenutim laboratorijskim ispitivanjima učestvovali su dr Bojan Miljević, Mihajlo Valuh, Vesna Miljić, Marija Kovač, Nenad Laketić i Milica Pankov, dok je u finalnom procesu konzervacije i restauracije Bukovčevog masterpisa, Olivera Brdarić imala veliku pomoć Alekse Pivničkog, konzervatora Muzeja Vojvodine

– Sami radovi na konzervaciji i restauraciji bili su složeni po karakteru i imali su za cilj da uklone sve neprikladne materijale i postupke i zamene ih adekvatnim. Recimo, sa kompletne površine slikanog sloja je uklonjen neprikladan materijal sintetičkog porekla nanet prilikom poslednje intervencije, koja je mogla biti izvedena u periodu nakon krađe iz dvorca u Čelarevu 1993, dakle u protekle tri decenije.

 Uočeno je takođe i da su retuši, izvedeni i mimo granica oštećenih površina bojenog sloja, prekrivajući tako i originalno slikarstvo. Konačno, ovom uzbudljivom, gotovo avanturističkom poduhvatu koji smo timski proživljavali radujući se svakom otkriću, savladavajući svaku prepreku, pokazao se i dokazao svekoliki značaj multi- disciplinarnog pristupa u zaštiti kulturnog nasleđa.

Miroslav Stajić