„БЛАГОВЕШТЕНСКИ САБОР” ВЛАХА БУКОВЦА: Украдена па враћена патриотска икона у пуном сјају на изложби у Музеју Војводине 

Ову ћу слику израдити у масним бојама, а по постојећој слици у литографији „Благовјештенски сабор српскога народа“. Ова споменута оригинална слика бити ће умјетнички израђена, и потврдити ћу мој ауторитет на слици са мојим подписом – ћирилицом.

Ово је део писма којим је славни сликар Влахо Буковац 1901. године прихватио да за рачун загребачког трговца уметнинама и издавача Петра Николића изведе монументалну историјску композицију „Благовештенски сабор”, која ће у потоњим годинама стећи статус патриотске иконе.

Николић је, наиме, од уметника наручио уљану реплику литографије Јозефа Антона Бауера, настале према оригиналној фотографији новосадског фотографа Стефана Вулпеа, како би је репродуковао и потом дистрибуирао у виду олеографије поводом 40-годишњице одржавања Благовештенског сабора.

Иако је заседање Сабора почело 2. априла, добио је назив Благовештенски, јер су током његовог рада биле Благовести (6. априла). Како подсећа историчарка Сузана Миловановић, музејска саветница у Музеју Војводине, задатак овога сабора је био да српски народ, после укидања Војводства Србије и Тамишког Баната, 1860, изложи услове под којима пристаје на присједињење ове покрајине Краљевини Угарској, а у сврху очувања своје народности и језика, што је било загарантовано српским привилегијама.

Маја Гојковић: Држава Србија води рачуна о свом наслеђу

Отварајући изложбу у Музеју Војводине, председница Покрајинске владе Маја Гојковић је подсетила на чињеницу да је ово ремек-дело украдено 1993, да би  2022.било  заплењено у Цириху и захваљујући акцији државних органа Србије и Швајцарске, враћено је Музеју Војводине.   „Поносна сам на то што смо заједничким радом више државних органа, након скоро три деценије, успели да у земљу вратимо ову слику непроцењиве вредности . С пуним правом можемо рећи да је ово  велики дан и за Музеј Војводине и за читаву културу Србије”, рекла је Маја Гојковић. „Веома је важно што је држава овим и другим повраћајима  у земљу нашег културног блага јасно исказала бригу за наше целокупно културно наслеђе. Ово је једна од стожерних тачака нашег националног и културног идентитета и као таква представља немерљиво богатство за државу и друштво. Зато је повратак у земљу вредних дела наших аутора међу приоритетним циљевима институција и установа културе.  А од тога да ће наша публика поново моћи да види вредна дела, значајнија је порука  на симболичном плану - да покажемо  да држава Србија итекако води рачуна о свом наслеђу, било оно у земљи или се стицајем разних околности  налазило у иностранству”.

Тако су са Благовештенског сабора, на којем су учествовали безмало сви виђенији Срби тога доба, од Светозара Милетића до патријарха Јосифа Рајачића, који ће му и председавати, затражене од Беча гаранције српске аутономности и националног развоја у оквиру аустријског царстава.

Између осталог, захтевано је и да се на подручју Јужне Угарске установи Српска Војводина, политичка и територијална аутономија у коју би ушли цео Срем, Бачка, Банат и припадајућа Војна Граница. И мада је цар обећао да ће испунити све српске захтеве, то се никада није догодило, али ће Благовештенски сабор ипак заузети истакнуто место у колективном сећању.

То је Петар Николић јако добро знао и олеографија „Благовештенски сабор” нашла је пут до многих српских домова, постајући истинска патриотска икона. Буковчево оригинално дело остало је пак у поседу Николићевих наследника, да би у неком тренутку прешло у власништво чувеног панчевачког трговца и новинара Гиге Стојанова.

Он ће пак ову велику композицију продати Музеју Војводине 15. априла 1953. године. Деценију и по касније слика ће постати део сталне поставке стилског намештаја у Дворцу породице Дунђерски у Челареву, одакле ће ноћи између 27. и 28. новембра 1993. бити – украдена. 

– О слици није никаквих сазнања било све до јула 2014. године, када је до Музеја Војводине стигла информација да се Благовештенски сабор налази у Словенији, али тада није установљено код кога и где – каже директорка Музеја Војводине мр Тијана Станковић Пештерац. – Међутим, седам година касније, у марту 2021, слика ће нам бити понуђена на откуп.

Уз учешће Музеја Војводине спроведена је опсежна акција надлежних државних органа Србије и Швајцарске, и након окончања случаја који су водила тужилаштва у Цириху и Београду, стекли су се услови за повратак слике у земљу.

Покрајинска влада обезбедила је неопходан новац за транспорт и осигурање и 16. августа. 2022, након 29 година, захваљујући заједничком деловању више државних институција и установа културе, „Благовештенски сабор” Влаха Буковца враћен је Музеју Војводине.

Иако су у току самог поступка враћања слике у Музеј Војводине стручњаци Народног музеја у Београду помогли у утврђивању њене аутентичности, ипак је у склопу пројекта конзервације и рестаурације „Благовештенског сабора” први задатак био управо отклањање сваке сумње у могућност подметања фалсификата.

У том циљу формиран је мултидисциплинарни тим састављен од стручњака Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Лабораторије за испитивање материјала у културном наслеђу Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, који ће применити  читав низ аналитичких техника, у првом реду како би се потврдила аутентичност, а потом и добиле  што потпуније представе о самој слици.

Буковчев потпис  ћирилицом

 Поред конзервиране и рестауриране слике „Благовештенски сабор”, изложбу приређену у Музеју Војводине чине и бројни документи који се тичу самог сабора, али и Буковчевог мастерписа. Између осталог, део поставке је и писмо којим је Петар Николић поручио дело, и у којем од Буковца изричито захтева да се на слици потпише – ћирилицом. Изложени су литографија и олеографија, као и стилски намештај, који је Музеју поклонила мајка Саве Шумановића, а који је био део поставке у Дворцу породице Дунђерски из које је слика украдена. Ауторке изложбе „Благовештенски сабор Влаха Буковца”, која се може погледати до 10. септембра, су мр Тијана Станковић Пештерац и историчарка уметности Александра Стефанов.

–Једна од веома референтних техника, колоквијалног назива имагинг – била је од круцијалног значаја за утврђивање аутентичности ликовног дела, што је отклонило сваку сумњу у могућност подметања фалсификата – објашњава сликарка-конзерваторка Оливера Брдарић, руководилац Сектора за конзервацију дела ликовне и премењене уметности у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе.

 – Можемо рећи да је управо рентген снимак био цорпус делицти, односно непобитно је понудио доказ аутентичности. Наиме, овде се јасно „читају“ све скривене тајне везане за ауторске дилеме и накнадне корекције у погледу композиционих решења и рекомпозиције појединих фигура на слици. Рентген снимак је врло маркантно приказао и сва присутна оштећења на сликаном слоју.

Поред РТГ снимка, једнако важан допринос за детекцију скривених појава од значаја за стање дела, као и за избор методологије конзервације и рестаурације, биле су инфрацрвена и ултраљубичаста рефлектографија.

Прва пружа увид у припремни цртеж и слојеве подслика док друга илуструје дешавања на површини, детектује преслике и заштитне лакове као и депозите заосталих материјала из ранијих обнова.

– За анализу слике „Благовештенски сабор” примењена је методологија која се у свету примењује у форензичкој пракси – открива нам и проф. др Снежана Вучетић, руководилац Лабораторије за испитивање материјала у културном наслеђу Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду.

– Најпре је урађена детаљна визуелна инспекција преносним дигиталним микроскопом како би се утврдило затечено стање, оштећења и евентуални преслици. Детаљна визуелна инспекција и ин-ситу спроведена микроскопска снимања представљали су основ за одабир тачака снимања, која су даље испитана инструменталним недеструктивним техникама испитивања како би се добили одговори на питања која интригирају конзерваторе и историчаре уметности:  попут структуре бојених слојева и сликарских подлога, као и технологије извођења слике.

У поменутим лабораторијским испитивањима учествовали су др Бојан Миљевић, Михајло Валух, Весна Миљић, Марија Ковач, Ненад Лакетић и Милица Панков, док је у финалном процесу конзервације и рестаурације Буковчевог мастерписа, Оливера Брдарић имала велику помоћ Алексе Пивничког, конзерватора Музеја Војводине

– Сами радови на конзервацији и рестаурацији били су сложени по карактеру и имали су за циљ да уклоне све неприкладне материјале и поступке и замене их адекватним. Рецимо, са комплетне површине сликаног слоја је уклоњен неприкладан материјал синтетичког порекла нанет приликом последње интервенције, која је могла бити изведена у периоду након крађе из дворца у Челареву 1993, дакле у протекле три деценије.

 Уочено је такође и да су ретуши, изведени и мимо граница оштећених површина бојеног слоја, прекривајући тако и оригинално сликарство. Коначно, овом узбудљивом, готово авантуристичком подухвату који смо тимски проживљавали радујући се сваком открићу, савладавајући сваку препреку, показао се и доказао свеколики значај мулти- дисциплинарног приступа у заштити културног наслеђа.

Мирослав Стајић