IVANU NEGRIŠORCU URUČENA NAGRADA „DEJAN MEDAKOVIĆ” Svetlosti, senke i šaputanja
U sklopu obeležavanja 35. rođendana novosadske Izdavačke kuće „Prometej”, juče je Ivanu Negrišorcu – što je književni pseudonim prof. dr Dragana Stanića, aktuelnog predsednika Matice srpske – uručena Nagrada „Dejan Medaković”.
Ovo ugledno književno priznanje, koje od 2009. godine „Prometej” dodeljuje u u znak trajnog sećanja i visoke mere poštovanja prema jednom od najznačajnijih srpskih intelektualaca dvadesetog veka, istoričaru umetnosti, memoaristi, pesniku, hroničaru i prozaiku, Negrišorac je zavredeo ubedljivom knjigom eseja „Svetlosti, senke i šaputanja”, objavljenom pod okriljem beogradskog „Albatrosa”.
U obrazloženju žirija, kojim je predsedavao prof. dr Boško Suvajdžić, istaknuto je da su eseji Ivana Negrišorca pisani u nizu od četiri decenije, uvek s povodom, „nastajali dubokim promišljanjem naše stvarnosti, sa medakovićevskim pogledom i na našu prošlost i na našu sadašnjost u kojoj smo često svedoci savremenog otuđenja od vlastite kulture”. „Knjiga ovih eseja s povodom nije samo knjiga lirskih snatrenja i ispovednih nijansi. Ona je stvarna, angažovana, uronjena u svet koji nas okružuje, nedosmisleno lepo- reka, ali i opora. Ona je stvaralački dijalog sa Njegošem, Lazom, Šantićem, Disom, Dučićem, Višnjićem, Zmajem, Andrićem, Crnjanskim. Knjiga koja odlučno kaže ne globalističkom svetu u kome se realizuje cvinična istraga predaka, upravo onih predaka sa kojima Negrišorac vodi intenzivni stvaralački i ljudski dijalog֨”, naveo je prof. Suvajdžić, uz napomenu da je Negrišorac „na medakovićevskom tragu, ne samo spisateljskom, već i kada je reč o ličnom, intelektualnom kredibilitetu”...
Zahvaljujući se na nagradi, Negrišorac je priznao da je istinski dirnut ocenom da se knjiga „Svetlosti, senke i šaputanja” nalazi na tragu onoga što je Medaković kao veliki stvaralac dao u sferi proučavanja srpske umetnosti i kulture, te ostvarenja književno-naučnih vrednosti koje je dosegnuo:
„Samo kulture dugih trajanja i širokih obuhvata jesu u stanju da porode stvaraoce moćnog, sintetičkog uma koji neprestano čezne za kulturološkim dubinama i visinama, pa i za svečovečanskim vidicima”, ukazao je Negrišorac. „Takve stvaraoce prepoznajemo po stalnim i silnim nemirima, po pokretima koji vode u dubine i visine, pa i po nastojanju da se pogled na svet nesputano širi u takvo mnoštvo različitih pravaca da normativno sređena, sputana i disciplinovana ljudska pamet naprosto ne zna šta da radi s tolikim obiljem. Srpska kultura je takva jedna stara, dugotrajna kultura koja je u mnogim saznajnim domenima stvarala, a stvaraće i ubuduće, jedno povlašćeno, elitno društvo posebnih umova koji čeznu za širinama i apsolutom. U oblasti srpske istorije umetnosti možda najbolji i najuverljiviji fenomen te vrste jeste Dejan Medaković”, ukazao je Negrišorac.
„Prometej” – sjajna zvezda na srpskom izdavačkom nebu
Na svečanosti, u okviru koje je uručena Nagrada „Dejan Medaković“ na protekle tri i po decenije postojanja „Prometeja” osvrnuo se njegov osnivač Zoran Kolundžija navodeći najznačajnije momente i ličnosti koji su obeležile tih 35 godina - period koji, kako je rekao, nije mali, ali je brzo protekao. I od te 1990. godine kada je stao na izdavačku scenu, „Prometej” je sigurnim koracima pronalazio put do čitalaca, iznova i iznova potvrđujući kvalitet svojih izdanja, o čemu svedoče i brojne nagrade koje su i kuća i njeni saradnici dobili.
Kao posebno značajno on je ukazao na Medakovićevo sagledavanje kulturološke specifičnosti srpske umetnosti na temelju koje se daleko sigurnije mogu oceniti i njeni evropski dometi i posebne funkcije koje unutar nacionalnog, ali i internacionalnog ambijenta ta kultura ostvaruje.
„U tom smislu ukupni opus Dejana Medakovića ima i tu izuzetnu odliku da prekoračuje neke granice koje su se zadugo smatrale nepremostivim. Istovremeno, on se spremno suočavao sa izazovima i problemima s kojima se u okviru svoje struke nije morao suočiti. Zbog toga je reč ne samo o izuzetnom istoričaru umetnosti nego i intelektualcu od istinskog formata i nacionalnog začaja. Imajući u vidu tu posvećenost i promišljenost delovanja Dejana Medakovića i mnogih dragocenih intelektualaca, ja sam u svojim esejima sanjao o zasnivanju jakog intelektualnog pokreta otpora, pokreta koji bi bio sposoban da se suoči sa mnogim izazovima koji odlučujuće određuju našu kolektivnu sudbinu”...
M. Stajić