Žil Apap: Tradicionalna muzika je raskalašno slobodna

Novosadske muzičke svečanosti nam ove godine daju priliku da se uverimo u to... Žil Apap, violinista svetskog renomea, vešti improvizator i muzički tragalac koji etno olovkama ispisuje yez note, uoči dolaska u Novi Sad, na Nomus, gde će u utorak, 24. aprila, nastupiti sa duom „Meduteran”, koji tvore turski baglamista Tajlan Arakin i jedan od vodećih svetskih umetnika na harmonici Srđan Vukašinović, govorio je o svom osećaju muzike, umetnosti, sveta oko nas...

Gledajući Vaše koncerte na Jutjubu, puni su radosti, pozitivne energije... Jeste li Vi zaista tako radosna i pozitivna osoba? Je li pozitivan duh stvar svesnog izbora ili stanje duha?

– Jesam, mislim da sam to iskreno. Nije to izbor. To je način življenja, način bitisanja, ništa manje, ni više od toga. 

Gde nalazite tu pozitivnu energiju, tu svakodnevnu radost življenja za kojom svi žudimo a možda vi umetnici još i više...

– Imam privilegiju da ne budem svakodnevan, da svakog dana nemam te svakodnevnosti. Možda je to moj izvor radosti življenja a možda nije loše ponekad ih i imati. Uživam u takvom svom životu, evo, već 55 godina.

Šta Betoven ili klasiča muzika generalno bude u Vama i šta Vi nalazite u njoj a šta, recimo, nalazite u folklornim elementima?

– Klasika je za mene veoma važna. Ne prođe jutro a da ne odsviram delić Betovena. To je način da se, kako bih rekao, uredi jedan slobodan duh. Takođe, obožavam tradicionalnu muziku, koja je tako raskalašno slobodna, to je drugačija šansa otkrivanja neslućenih sloboda. I to je za mene drugačija vrsta radosti i sreće - u sviranju...

Koja i kakva vas tradicionalna muzika privlači i zašto. Da li Vas je zanimala ovdašnja?

– Tradicionalna srpska muzika? Ne sviram je baš dobro - ali je obožavam. Slušajući Srđana (Vukašinovića, prim. aut.) na primer, ne mogu biti bliže njenoj istini, zar ne?

Kako današnji muzičar, u svetu tako snažne kakofonije, čuva svoju muzičku higijenu?

– Svako od nas mora da ima način da se prilagodi datom trenutku. Za mene su to surfovanje i joga. Dobro zdravlje i poštovanje...

U Vašoj biografiji stoji da se interesujete za filozofiju. Modernu ili klasičnu? Otkuda je to došlo? U kom su odnosu Vaša muzika i filozofija?

– Radoznalost me je odvela na taj teren. Radoznalost postojanja na ovoj zemlji. Ovoj umornoj zemlji. Filozofija je ta koja razume i poštuje.

Šta u Vašem životu znači ime Jehudi Menjuhin? Vidite li na današnjoj sceni nekoga za koga biste mogli da kažete ono što je Menjuhin rekao za Vas?

– Naše muzičko nasleđe tako brzo evoluira da mi je problem da ga sledim, uopšte, da budem u toku sa svim što se dešava. Divim se mnogim osobama, da, ali istovremeno sam i onespokojen brzinom i površnošću ovog sveta.

Kaže se da violina govori jezikom duše. Ako je to tako, kada muzičar danas svira violinu, šta ona govori o ovom svetu – nešto optimistično ili nešto zbog čega bi trebalo da se zabrinemo?

– Pripoveda o strahu da se bude svoj i bojazni da se ne svira kako to radi svako. O tome brinem svakodnevno. Every day!

S. M.