Vasil Hadžimanov: Prvi put u triju sa Matijom i Bojanom

Možda nije bilo lako, ali jeste bilo logično, da se steknu uslovi da ove pijaniste, koje naša publika dobro zna, konačno vidimo zajedno na sceni. Ali, evo sada prilike za to, na koncertu pod nazivom „Klavirsko trojstvo: Vasil Hadžimanov – Bojan Zulfikarpašić – Matija Dedić”, u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, koji ne treba propustiti.

Vasil Hadžimanov je ovog februara, koncertom u okviru još jednog programskog luka EPK, sa svojim bendom i gostima, otvorio Gradsku koncertnu dvoranu u Novom Sadu, a za koji dan nas očekuje još jedan poseban nastup, koji, kao i prethodni, publiku sigurno neće ostaviti ravnodušnom.

Budući da ovaj koncert ima tematski okvir, da li ste program tome prilagođavali? Kako je uopšte zamišljen koncept?

– Bojan, Matija i ja smo više puta nastupali u duetima, sa dva klavira, i ne samo to, nego se vrlo dobro poznajemo, i veliki smo prijatelji. Naši putevi su veoma slični, od sličnih muzičkih interesovanja, do odrastanja, školovanja, i karijera. Ima tu dosta nekih paralela koje mogu da se povuku, koje su poprilično bitne, kad je bilo koja vrsta saradnje u pitanju, a pogotovo jedan ovakav koncert. Tri klavira nije jednostavna disciplina, ja se prvi put zapravo nalazim u ovoj situaciji, da ću svirati sa još dvojicom pijanista pored sebe, tako da smo pažljivo kreirali taj program i mislim da smo uspeli, da će to biti jedan divan koncert i ovo je zapravo početak, ili premijerno izvođenje u Novom Sadu. Ako sve bude teklo po planu, mi bi trebalo da ovu vrstu koncerta izvedemo i u Beogradu, i u mnogim drugim gradovima širom regiona.

Tokom leta ili kalendarski nevezano?

– Nevezano za leto. To je jedan veliki projekat koji podrazumeva posebne uslove, za početak samo zamislite tri koncertna klavira koja moraju da budu odlična, da se nabave, i da se obezbede svi uslovi koji idu uz to. Ne žurimo se nigde, samo da budemo živi i zdravi, pa će to da se dešava i ove, a i sledeće godine. Ovde u Novom Sadu je sve spremno, dogovoreno, i sve ide po planu.

Nastupali ste u okviru programa Novog Sada – EPK već na samom početku, uključeni ste u to. Kako se vama čini, da li taj okvir EPK pruža veće mogućnosti i za ostale umetnike da se iskažu?

– Naravno, to je jedna injekcija, a i motivacija grada, i države, nadam se, da promoviše kulturu na svim nivoima, i na sve moguće načine. Koliko ja vidim, to se i dešava. Mi smo svirali u okviru projekta „Seobe“ u Gradskoj koncertnoj dvorani, na poziv Stefana Milenkovića. Ovog puta sviramo na poziv Milana Radulovića iz Muzičke omladine Novog Sada, koji je upoznat sa celom idejom koju je osmislila Nataša Hadžimanov, moja supruga i menadžer, da se nas trojica spojimo. Mi smo se ranije šalili na tu temu, kad sviramo Bojan i ja, da bi bilo dobro da zovemo i Matiju, a isto tako i sa Matijom. Međutim, onda je Nataša rekla: Vi se šalite, ali ovo će zapravo da se i desi. I evo, sada se dešava, tako da smo i mi iznenađeni što se to obistinilo, i što ćemo da krenemo da radimo taj projekat, pošto je zaista veliki i zahtevan.

Kakvi su vam, inače, planovi za leto?

– Ima nastupa, mogu sad već da najavim da bukvalno sada, 14. jula, pre ovog koncerta u Novom Sadu, na sceni „Bitef samer stejdž“ na Kalemegdanu, imamo koncert sa „Vasil Hadžimanov bendom“, gde ćemo prezentovati neke od novih kompozicija s tek snimljenog albuma koji treba da izađe krajem godine. To je osmi po redu album benda. U Skoplju sviramo 20. jula, a 28. Bojan i ja nastupamo kao duet u Botaničkoj bašti, u organizaciji CEBEF-a. Ima dosta nastupa i u avgustu.

Na koncertu u Novom Sadu izvodite i autorske kompozicije?

- I Matija i Bojan i ja smo autori, imamo iza sebe pregršt albuma sa našim autorskim kompozicijama, a za ovu priliku smo odabrali one koje funkcionišu u ovoj postavi, tako da ćemo izvoditi naše autorske kompozicije.

Kako se snalazite kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu? Kako teče taj deo karijere?

– Do pre nekoliko nedelja sam bio u statusu gosta profesora, međutim, sad mogu da se pohvalim da sam zvanično vanredni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, tako da je to jedna pozicija koja je ipak ozbiljnija i značajnija, zato što ću sada biti deo kolektiva, a ne samo gost. I nadam se da će i dalje biti sve u redu. Već drugu godinu predajem kao gost, i sve ide zaista divno, pogotovo ako uzmemo u obzir da su predavanja bila onlajn, a da sam imao zadatak da predajem džez muziku, improvizaciju i harmoniju studentima klasične muzike, što je uvek škakljivo i pipavo, jer im prezentuješ jedan sistem razmišljanja i učenja, koji je poprilično drugačiji, od onog na šta su navikli. Međutim, ispostavilo se da su i oni voljni i spremni, a i da ja očigledno znam kako da im prenesem to znanje, tako da to ide odlično, a sad kao vanredni profesor nadam se da ću uspeti da utičem na to, pošto je to stara ideja, da se otvori odsek u okviru akademije, koji bi se bavio nekom vrstom džez i moderne muzike.

N. Pejčić