U Sinagogi prvo izvođenje u Srbiji dela Mortona Feldmana „rothko chapel”

Ovu kompoziciju za mešoviti hor i instrumente izvešće Novosadski kamerni hor pod upravom profesora Božidara Crnjanskog, pojačan 2K ansamblom, koji tvore Dunja Crnjanski (čelesta), Ivan Burka (udaraljke) i Radoslava Vorgić Žuržovan (sopran), kojima se pridružio poznati poljski violista Rafal Zaleh.

Morton Feldman (1926 - 1987) poznat je kao pionir grafičke notacije, a niz apstraktnih jednostavačnih kamernih dela, opsežnih trajanja i tihih na granici čujnosti, smatraju se njegovim najvažnijim doprinosom muzicii našeg vremena. Rođen u Njujorku 12. januara 1926. najpre je bio  zainteresovan za klavir, ali je već u tinejyerskim godinama počeo da komponuje. Najpre su to bili kratki komadi u stilu Skrjabina, sve dok 1941. nije počeo da i formalno studira kompoziciju kod Volingforda Rigera, a tri godine kasnije njegov mentor postao je kompozitor Stefan Volpe.

Verovatno prelomna tačka u Feldmanovom stasavanju vezana je za 1949, kada je upoznao kompozitora, filozofa i pesnika Džona Kejdža, jednu od najznačajnijih ličnosti u umetnosti 20. veka, čime je započelo umetničko druženje od možda i presudnog značaja za muziku u SAD 1950-ih.

Upravo Kejy je, naime, po oceni američkih muzikologa, bio ključan u podsticanju Feldmana da ima poverenja u svoje instinkte, što je rezultiralo potpuno intuitivnim kompozicijama. Istovremeno, na Feldmana veliki uticaj počinju da imaju slikari s kojima je prijateljevao, pre svih Džekson Polok i Markus Jakovljevič Rotkovič, mnogo poznatijeg kao Marko Rotko, zahvaljujući kojima počinje da kreira svoj sopstveni zvučni svet, onaj koji je bio neposredniji i fizičkiji.

Novosadski kamerni hor

Novosadski kamerni hor je ansambl koji je okupio dirigent Božidar Crnjanski sa ciljem razvoja horske muzike u našoj sredini, uz negovanje raznovrstnog repertoara sa visokim zahtevima izvođaštva. Ansambl je realizovao veliki broj celovečernjih koncerata, i kroz različite projekte sarađivao sa priznatim domaćim izvođačima i kompozitorima. Učestvovao je i na najprestižnijim evropskim horskim festivalima i dobitnik je više specijalnih priznanja i prvih nagrada na međunarodnim festivalima, poput zlatnog odličja na 11. Međunarodnom festivalu kamernih horova u Miltenbergu, a pobednik je i natpevavanja horova na lane održanim 57. Mokranjčevim danima u Negotinu.

Ovo je rezultiralo i pomenutim eksperimentisanjem sa notacijom grafa. U ovim partiturama izvođači naprosto po vlastitom nahođenju biraju šta će uzeti iz njegovih autorskih uputstava, odnosno datog registra i vremenske strukture. Međutim, upravo ta činjenica da su muzičari imali (pre)veliku slobodu, te da su se njegova dela u tom smislu na kraju oslanjala na čistu improvizaciju, „naterala” je Feldmana da između 1953. i 1958. napusti grafičku notaciju. No, ni precizna notacija, kojoj se u tom periodu vratio, nije ga zadovoljavala, jer ju je smatrao previše jednodimenzionalnom, te će od kraja pedesetih godina nastaviti sa eksperimentima na planu notacije. „Ranije su moji komadi bili kao objekti, a sada su kao stvari koje se razvijaju”, objašnjavao je kompozitor. Na kraju će se Feldman ipak vratiti preciznom zapisu i, sa izuzetkom samo dva dela iz ranih 1970-ih, zadržaće kontrolu nad tonom, ritmom, dinamikom i trajanjem.

Kompozicija koja će se u subotu naći pred novosadskom

publikom, Rotho Chapel, premijerno je izvedena 9. aprila 1972. upravo u ovoj nekonfesionalnoj kapeli u Hjustonu, koja je zapravo postala prvi svetski ekumenski centar, sveto mesto otvoreno za sve religije, iako ne pripada nijednoj. Istovremeno, unutrašnjost kapele je i svojevrstan spomenik modernoj umetnosti, budući da je na njenim zidovima četrnaest ogromnih slika Marka Rotka u različitim tamnim nijansama, nastalih u poslednjim godinama njegova života, koje ilustruju umetnikovu rastuću zainteresovanost za transecednto.

Kapela je po Rotkovoj zamisli izgrađena kao osmougaona građevina sa osnovom u obliku grčkog krsta. Slike koje se u njoj nalaze su tri triptiha i pet slika koje stoje samostalno. Sve su rađene sa dosta terpentina, transparentno, jedna polovina je monohrnomna, a druga ima crne kvadrate, a ukupan fekat odaje Rotkovu ideju da „samo apstraktna umetnost može voditi ka Bogu”. Godinu dana nakon što je kapela završena - Rotko je umro 1970, ne dočekavši njeno otvaranje – u njoj je izvedena Feldmanova kompozicija Rotho Chapel, oskudna zvučna scena za violu, hor, čelestu i udaraljke, koja je u međuvremenu postala klasik moderne muzike. Tako su, „prepleteni”, Rotkovo slikarstvo i Feldmanova muzika postali svojevrstan spomenik umetnosti dvadesetog veka.

– Zamisao da se realizuje Feldmanov Rotho Chapel potekla je od novosadskih umetnika, i to u prvom redu mog kolege perkusioniste Ivana Burke i kompozitora Svetozara Nešića, kao idejnog tvorca antifestivala 2K , koji veoma uspešno realizuje projekte savremene umetničke muzike, a pod okriljem Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” – kaže za „Dnevnik” prof. Božidar Crnjanski. – Saradnja Novosadskog kamernog hora koji ove godine  obeležava deset godina postojanja, i pomenutih umetnika ima svoju raniju istoriju, tako da nije bilo dileme oko izbora ansambla.  Kolega Nešić je kao gosta pozvao renomiranog solistu na violi iz Beča,  Rafala Zaleha, koji je instrumentalista, aranžer i kompozitor. Na taj način je izvođački sastav dobio internacionalni karaktera a umetnički izazov  je u toliko veći i uzbudljiviji ako se ima u vidu činjenica da se Feldmanova muzika, bar koliko pamtim, kod nas ranije nije izvodila. Nesvakidašnji nastup i izvođenje ovog dela za mešoviti hor i instrumentalni sastav biće i svojevrsni omaž likovnom i muzičkom stvaralaštvu Marka Rotka i Mortona Feldmana.

Koncert počinje u 20 časova, a ulaz je slobodan.      

M. Stajić