Sećanje na Miću Markovića: Odlazak velikog džezera koji je stvorio „Otpisane”

Autor te čuvene muzike, koja je čak postala standard koji sad već sviraju i simfonijski orkestri – jedan od  najsvestranijih srpskih yezera, saksofonista, bend lider, dirigent, producent, aranžer i kompozitor Milivoje Mića Marković, preminuo je juče u 79. godini.

A pre jedne decenije, pa još malo više, u intervjuu „Dnevniku” prisetio se vremena kada se, kao diplomac, vratio sa yez akademije u Gracu i odmah našao mesto u filmskoj ekipi reditelja Aleksandra Đorđevića koja je u Košutnjaku kovala planove o osvajanju Holivuda:

– Počeo sam da pišem muziku za TV gde sam se zaposlio kao urednik. Nakon „Čepa koji ne propušta vodu” Aca mi je rekao da mu treba tema za novu seriju koju upravo snima. Pročitao sam scenario i otišao na dva-tri snimanja na eksterne lokacije da vidim o čemu se radi. Počeo sam da pišem, ali sam se mučio sve dok mi jedne noći za klavirom nije došlo, najpre u levoj ruci ona glavna fraza, a zatim i ostalo. Posle je bilo lako, napisao sam aranžman za orkestar od pet ili šest duvača i ritam sekciju. Ali imam ja još jedan evergrin: glavna tema iz filma „Ljubavni život Budimira Trajkovića” već godinama je himna festivala mimoze u Herceg Novom – ispričao je Mića Marković onomad za naš list.

Kao muzičar, Mića Marković je proputovao čitav svet, sve do Havane, a posle toga je svirao i sa slavnim kubanskim muzičarem Mačitom.

– Kada smo na Nort si festivalu u Hagu odsvirali naša dva seta od po sat vremena, dođe mi jedan od glavnih organizatora, otac sada slavne saksofonistkinje Kendi Dalfer, i pita da li bi uskočio kod Mačita, jer mu se razboleo saksofonista. Nisam nikada pre svirao salsu, drugačije je fraziranje i ritmička podela nota od one na koju smo navikli. Izađem na svirku, a Mačito mi da jedan solo, izvede me napred i ja otprašim. Posle čitam u novinama polemiku, nešto kao - tvrdi se da nema yeza bez crnaca, a šta ćemo sa Markovićem koji dolazi iz Jugoslavije. I za vreme nastupa sa Sekstetom (u pitanju je, inače, Sekstet Marković - Gut, koji je vodio sa trubačem Stjepkom Gutom i poznavaoci tvrde da je to najbolji domaći yez sastav svih vremena, pr. aut.) ljudi su ustajali i gledali nešto levo-desno, pitam posle jednog šta gleda, kaže, toliko ste dobri da sam mislio da svirate na plej-bek...

Osim sa Mačitom, sarađivao je Mića Marković sa mnogo yez velikanima koji su, zahvaljujući njemu, često gostovali u našoj zemlji...

– Dve stvari su tu značajne: prvo - kad sviraš sa njima to je uvek nešto novo, a zatim i kad čuješ njihove priče, šta su prošli i gde su sve bili, takođe naučiš mnogo toga – ispripovedao nam je onomad Mića Marković. – Volim da ih dovedem kod mene u kuću, onda se opustimo i pričamo. I, obavezan je ručak, moja žena napravi prebranac. Recimo, bio mi je trubač Klark Teri (1920-2015), poslednji od velikana, i toliko mu se dopalo da smo mu spakovali malo u onu plastičnu kutiju od sladoleda. Posle svirke u Sava centru priređen je koktel u njegovu čast, služene su razne đakonije, ali je on izvadio svoj pasulj i ništa ga drugo nije zanimalo...

Godinama je bio na čelu Produkcije gramofonskih ploča Radio- televizije Beograd, a od 1976. je bio i član Programskog saveta Beogradskog yez festivala. Po obnavljanju manifestacije posle petnaestogodišnje pauze ponovo je postao član tog tela, a 2014. godine i njegov umetnički direktor, što je ostao do kraja života. Na otvaranju jubilarnog, 25. izdanja festivala 2009, okupio je pomenuti legendarni Sekstet Marković–Gut, za, kako se ispostavilo, njihov poslednji nastup. Na otvaranju prošlogodišnje manifestacije uručena mu je i specijalna plaketa kojom je imenovan za doživotnog člana Odbora i počasnog stanovnika „Džez planete„. Nekoliko nedelja pred smrt finalizovao je programa 33. Beogradskog yez festivala. Milivoje Mića Marković biće sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

M. Stajić