Piano Summer u Vranju: Fantazija u četiri ruke

Na prvom je nastupio respektabilni Adrijano Žordao, a drugi su priredili Makedonka Maja Stojanovska, naturalizovana Lisabonka i njen kolega Tijago Nuneš, svirajući klavir u četiri ruke. Pozivom izvrsnom Žordaou, umetniku starije generacije, „Piano Summer“ je izborom za nas skrivenog izvođača impresivne međunarodne karijere ponovo učinio izvanredan potez predstavivši ga prvi put u Srbiji, pokazavši tako, kao i nekoliko puta ranijih godina, koliko ima velikih svetskih imena a da ih nikada nije upoznao naš domaći auditorijum. Majstor za sve stilove, od baroka i rokokoa, preko  klasicizma do impresionizma, prikazao je odlično osmišljenim programom svoj misaono produhovljen pijanizam, svirajući baršunastim, toplo osenčenim tonom.

Tako je, između ostalog, interpretirao Bahov Orguljski preludijum i fugu u a-molu, u preradi za klavir Franca Lista, koja i pored originalnosti traskripcije poštuje izvornost rukopisa bogatih ukrasa i zadatih tempa, ali i preglednost polifonog vođenja glasova. Uvek ostajući u domenu jasnoće i dinamike forte - piano, počev od jasno izložene teme u desnoj i odgovora u levoj ruci, preko delikatno donetog fugata i konstantnog održavanja stabilnog muzičkog toka, ali i fino izraženog, povremeno tokatnog karaktera, te autentičnog orguljskog bruja na kraju, Žordao je i u narednim tumačenjima otkrivao duboko poznavanje kompozitorskih postupaka i pravilnost čitanja partiture, ali i smisao za istraživanje i bogaćenje sopstvenim idejama.

Na kraju svog, u suštini pasioniranog„omaža“ klasicizmu uopšte, Žordao nas je izmestio u sasvim suprotni svet drugačijih, impresionističkih boja i atmosfere, nastavljajući bez stanke, i u jednom dahu zaokružujući koncert novom posvetom, sada Debisiju i njegovom „slikarskom“ i vizuelnim asocijacijama obele- ženom ciklusu Estampe. Upravo vizuelno smo „čuli“ štimunge, koloritne nijanse, mirise i iluziju Istoka (Pagode), zvuke stilizovane habanere i raskošniju sonornost andaluzijskog folklora (Večeri u Granadi) i tokatno briljantno, a opet izuzetno suptilno dočaravanje „tužnih“ sitnih kapi (Vrtovi pod kišom).

Dan kasnije, velikom dvoranom Pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju strujao je fini sklad skupnog, ali i dijaloški razumljivog koncertiranja u četiri ruke Maje Stojanovske i Tijega Nuneša, koji su izmenom mesta za klavijaturom „dopuštali“ jedan drugom da se nađe u partiji onog koji nenametljivo vodi, ali i s entuzijazmom uklopi u zajedničko sviranje. Prvo se u ulozi pokretača ovog lepo uigranog pijanističkog dvojca iskazala veoma muzikalna Stojanovska, pleneći izrazitom mekoćom i zaobljenošću svoje diskantske deonice. Inicirajući najpre bogati melodijski tok i ritmičku razigranost opsežne Šubertove Fantazije u ef-molu, bez sumnje jedne od najlepših u romantičarskoj klavirskoj literaturi, „povela“ je svog sagovornika Nuneša u saglasno izražavanje senzibilnosti i iskonske lepote kompozitorovog prijatnog i ljupkog muzičkog izraza, izraslog iz osećanja preovlađujuće radosti ali i sete, vokalne inspiracije i intimnosti.

Usledile su Grigove Norveške igre opus 35 i dve Dvoržakove Slovenske igre (Dumka iz opusa 72 i Furijant iz opusa 46), te Glukov barokno ornamentisana Melodija iz „Orfeja i Euridike“, sada s Nunešom s desne strane instrumenta. Na kraju su, ponovo sa Majom Stojanovskom na toj desnoj strani, kao „improvizacionom“ vođi u popularnom Pjacolinom Libertangu, „tangu nuevu“, dodatno razgalili publiku, koja je srdačnim aplauzima pratila i zaokružila ovo prijatno, očigledno i prijateljstvom i kolegijalnošću nadahnuto muziciranje.  

Marija Adamov