MEMORIJAL „ISIDOR BAJIĆ” Svet crno-belih dirki

– Ovo je Memorijal koji će po mnogo čemu biti, nadam se, zapamćen, a pre svega po tome što će uopšte biti održan – kaže za „Dnevnik” direktorka MŠ „Isidor Bajić“ Radmila Rakin Martinović. – Nažalost, u toku pripreme manifestacije neprijatno nas je iznenadila odluka republičkog Ministarstva kulture da ove godine ne podrži Memorijal, prvi put od kako je ustanovljen. To mi je veoma žao, jer je Memorijal manifestacija koja, rekla bih, na najbolji način spaja kulturu, umetnost i obrazovanje, tri temelja jednog društva. Verovatno da se ne uklapamo u određene tendencije i projektne zamisli onih koji kreiraju kulturnu politiku. Ali nema ljutnje, Memorijal je opstao sve ove godine i mislim da će i dalje trajati, dok će se i kulturne politike i prolazne, kao i one manje prolazne tendencije - smenjivati.

Svečano otvaranje Mermorijala zakazano je za sutra u 20 časova u Srpskom narodnom pozorištu, a obeležiće ga gala koncert Vojvođanskog simfonijskog orkestra pod upravom Đanluke Marčana. Kao solisti nastupiće mladi pijanisti Lovro Marušić i Aleksandar Đermanović, koji će se predstaviti Koncertom za klavir i orkestar br. 2 u ge-molu Kamija Sen-Sansa, odnosno Koncertom za klavir i orkestar br. 3 u de-molu Sergeja Prokofjeva.

Veliko interesovanje mladih pijanista iz celog sveta i njihovih pedagoga za učešće na Memorijalu od izuzetnog je značaja i za samu Muzičku školu, i za učenike i za profesore, ističe Radmila Rakin Martinović.

– Podsetiću da je ideja o održavanju Memorijala i nastala u trenutku kada nije bilo lako putovati, pa smo se vodili time da, ako već ne mogu naša deca da idu u svet, da onda mi svet dovedemo ovde i da omogućimo našim učenicima, pre svega, ali i našim bivšim učenicima a sada studentima na FMU i AUNS, kontakt sa izuzetnim profesorima, a pre svega sa njihovim kolegama, vršnjacima, odnosno sa pravom, zdravom konkurencijom.

Od Memorijala „Isidor Bajić“ učesnici, ističe Radmila Rakin Martinović, ni ne očekuju da će im eventualna pobeda otvoriti, poput konkursa „Van Klajburn“, „Čajkovski“ ili „Kraljica Elizabeta“, vrata najprestižnijih svetskih koncertnih dvorana. Memorijal, zapravo, spada u ona pijanistička takmičenja kod kojih nije cilj da organizatori profitiraju, već da merljivi benefit osete upravo učesnici, i to ne samo onaj profesionalni, izvođački, već i vaspitni.

– Mladi umetnici su u prilici da budu deo majstorskih radionica, da čuju ogledne časove koje drže pedagozi sa svih meridijana. Time im istovremeno pružamo priliku da plasiraju svoje znanje i van ove sredine. Ali već sama činjenica da ovde u školi imamo priliku da čujemo kako uče i rade naše kolege iz Kine, Japana, Amerike, Kanade, Velike Britanije... predstavlja neprocenjivi doprinos razvitku mlade umetničke ličnosti. Jer, ideja i jeste da negujemo umetnike otvorenog uma koji će znati da prepoznaju kvalitet, da prihvate razlike kao i drugačije kulturne tekovine.

Po rečima direktorke MŠ „Isidor Bajić”, na školi je da mladim umetnicima pruži najbolje moguće obrazovanje, uključujući i dovođenje istaknutih pedagoga iz sveta, ali i da im stvori uslove da nastave usavršavanje u najprestižnijim muzičkim centrima, kao što je, recimo, omogućila da se audicije za Royal coledge of music održe u Novom Sadu.

– I veoma sam sretna što mogu da konstatujem da je učenicima naše škole normalno da kroz MŠ „Isidor Bajić“ prolazi, dolazi i ovde ostavlja trag mnogo umetnika iz mnogo zemalja. E, sad, neki će zlobnici reći: našoj deci pružamo baš lepu priliku - da odu iz ove zemlje. Pa naravno da im pružamo tu priliku, i to kako bi napredovali, a da li će se vratiti, to pre svega zavisi od situacije u našem društvu i elementarne pozicije kulture u njemu. Ali zamislite da toj deci zatvorimo vrata. Recimo, naš bratski grad Nižnji Novgorod, s kojim imamo divnu saradnju, decenijama je bio zatvoreni grad. I moja koleginica, direktorka tamošnje muzičke škole, jednom nam je rekla da zatvorenost za umetnike, ali i ne samo njih, znači smrt. Eto, mi imamo priliku da budemo otvoreni, i treba da tu priliku iskoristimo             

M. Stajić