МЕМОРИЈАЛ „ИСИДОР БАЈИЋ” Свет црно-белих дирки

– Ово је Меморијал који ће по много чему бити, надам се, запамћен, а пре свега по томе што ће уопште бити одржан – каже за „Дневник” директорка МШ „Исидор Бајић“ Радмила Ракин Мартиновић. – Нажалост, у току припреме манифестације непријатно нас је изненадила одлука републичког Министарства културе да ове године не подржи Меморијал, први пут од како је установљен. То ми је веома жао, јер је Меморијал манифестација која, рекла бих, на најбољи начин спаја културу, уметност и образовање, три темеља једног друштва. Вероватно да се не уклапамо у одређене тенденције и пројектне замисли оних који креирају културну политику. Али нема љутње, Меморијал је опстао све ове године и мислим да ће и даље трајати, док ће се и културне политике и пролазне, као и оне мање пролазне тенденције - смењивати.

Свечано отварање Мерморијала заказано је за сутра у 20 часова у Српском народном позоришту, а обележиће га гала концерт Војвођанског симфонијског оркестра под управом Ђанлуке Марчана. Као солисти наступиће млади пијанисти Ловро Марушић и Александар Ђермановић, који ће се представити Концертом за клавир и оркестар бр. 2 у ге-молу Камија Сен-Санса, односно Концертом за клавир и оркестар бр. 3 у де-молу Сергеја Прокофјева.

Велико интересовање младих пијаниста из целог света и њихових педагога за учешће на Меморијалу од изузетног је значаја и за саму Музичку школу, и за ученике и за професоре, истиче Радмила Ракин Мартиновић.

– Подсетићу да је идеја о одржавању Меморијала и настала у тренутку када није било лако путовати, па смо се водили тиме да, ако већ не могу наша деца да иду у свет, да онда ми свет доведемо овде и да омогућимо нашим ученицима, пре свега, али и нашим бившим ученицима а сада студентима на ФМУ и АУНС, контакт са изузетним професорима, а пре свега са њиховим колегама, вршњацима, односно са правом, здравом конкуренцијом.

Од Меморијала „Исидор Бајић“ учесници, истиче Радмила Ракин Мартиновић, ни не очекују да ће им евентуална победа отворити, попут конкурса „Ван Клајбурн“, „Чајковски“ или „Краљица Елизабета“, врата најпрестижнијих светских концертних дворана. Меморијал, заправо, спада у она пијанистичка такмичења код којих није циљ да организатори профитирају, већ да мерљиви бенефит осете управо учесници, и то не само онај професионални, извођачки, већ и васпитни.

– Млади уметници су у прилици да буду део мајсторских радионица, да чују огледне часове које држе педагози са свих меридијана. Тиме им истовремено пружамо прилику да пласирају своје знање и ван ове средине. Али већ сама чињеница да овде у школи имамо прилику да чујемо како уче и раде наше колеге из Кине, Јапана, Америке, Канаде, Велике Британије... представља непроцењиви допринос развитку младе уметничке личности. Јер, идеја и јесте да негујемо уметнике отвореног ума који ће знати да препознају квалитет, да прихвате разлике као и другачије културне тековине.

По речима директорке МШ „Исидор Бајић”, на школи је да младим уметницима пружи најбоље могуће образовање, укључујући и довођење истакнутих педагога из света, али и да им створи услове да наставе усавршавање у најпрестижнијим музичким центрима, као што је, рецимо, омогућила да се аудиције за Royal цоледге оф мусиц одрже у Новом Саду.

– И веома сам сретна што могу да констатујем да је ученицима наше школе нормално да кроз МШ „Исидор Бајић“ пролази, долази и овде оставља траг много уметника из много земаља. Е, сад, неки ће злобници рећи: нашој деци пружамо баш лепу прилику - да оду из ове земље. Па наравно да им пружамо ту прилику, и то како би напредовали, а да ли ће се вратити, то пре свега зависи од ситуације у нашем друштву и елементарне позиције културе у њему. Али замислите да тој деци затворимо врата. Рецимо, наш братски град Нижњи Новгород, с којим имамо дивну сарадњу, деценијама је био затворени град. И моја колегиница, директорка тамошње музичке школе, једном нам је рекла да затвореност за уметнике, али и не само њих, значи смрт. Ето, ми имамо прилику да будемо отворени, и треба да ту прилику искористимо             

М. Стајић