Lesendrić: Štulić mi je bio duhovni guru

Pevač, gitarista i autor Lesendrić je povodom aktulenog albuma snimljenog sa Pilotima "Mali tragovi na nebu" rekao Tanjugu da su mu za muzičko odrastanje sedamdesetih bili važni Dejvid Bovi, jer mu se dopadao njegov glas i gitara Mika Ronsona, kao i Ti Reks, a od domaćih prvi radovi Bijelog dugmeta.



To nam je kao tinejdžerima značilo mnogo, drugačiji je zvuk i pristup bio. Par godina kanije Buldožer, a Indekse sam otkrio relativno kasno, ali sam ih zavoleo i danas ih izuzetno volim. Začuđen sam kako je to dobro odsvirano i producirano šezdesetih, rekao je Lesendrić.



Kasnije je upoznao Branimira Džonija Štulića kad je u nekom društvu u Zagrebu svirao gitaru i šokirao se što "čovek koji ništa nije objavio koliko ima pametnih reči".



Da piše pesme nagovorio ga je Štulić kada je potom sa svojim Balkan sevdah bendom došao u Beograd na svirku gde je bio i Lesendrićev bend Kako.



Mi smo uglavnom svirali strane pesme. On nas je uterao u to: ''Super svirate strane hitove, ali ako nemaš autorske pesme ne postojiš''. Bio je moj duhovni guru, naterao me da budem siguran u sebe, prisetio se Lesendrić.



Prema njegovim rečima, od inostranih bendova na njega su uticali pankeri Džem i Kleš, koji mu je jedan najvažnijih bendova u životu jer mu je promenio shvatanje uloge gitare.



Potvrda da su Piloti dobri stigla je kada su se nastupom u Domu omladine Beograda 1980. godine kvalifikovali za odlazak u Zagreb, gde su potom svirali u ŠKUC-u sa sugrađanima iz Šarlo Akrobate.



Šarlo je bio jedan od najvažniji bendova. Njihov jedini album je možda nešto najbolje što se kod nas snimilo, naglasio je Lesendrić.



Prisetivšio se da su Piloti sve radili kao tim i da su za prvi album 1981. godine snimili "deset pesma u deset dana", Lesendrić je od ljudi koji su im pomogli pomenuo rok publicistu Petra Pecu Popovića koji ih je usmeravao i pomagao savetima.



Prema njegovim rečima, na prvom velikom samostalnom koncertu benda na Kalemegdanu među ljudima iz organizacije bio je Željko Ražnatović Arkan koji je bio zadužen da niko ne može ući bez karte.



Piloti su imali ludačku sreću što je novinar Saša Gajević rekao nekom u PGP RTB-u da su odličan bend i skrenuo pažnju na njih i na Šarla.



Lesendrić je naveo da su Piloti odustali od učešća na ključnoj kompilaciji novog talasa "Paket aražman" (1981), jer nisu hteli da im izađe samo nekoliko pesama već čitav album.



Šarlo je bio još luđi od nas. Njih je PGP izbacio, prisetio se muzičar.



Lesendrić je ocenio da je crni talas u jugoslovenskom filmu krajem šezdesetih inicirao promene i u drugim umetnostima, a da su zbog toga "Indeksi mogli da budu beozbrazniji nego što su bili, da se Dugme pojavi, Josipa Lisac je imala strašan album".



Atmosfera je bila dobra, društvo se oslobađalo od šinjela pedesetih godina, napomenuo je Lesendrić.



Prema njegovim mišljenju, "reč je dominantna u bilo kojoj muzici, reč je ta koja te natera da zaplačeš, poezija je ključna stvar koja pokreće".



Kod Štulića vidiš nešto što ne možeš da vidiš nikad. I danas su te pesme neprevaziđene. On je bio Bob Dilan za moju generaciju, naglasio je muzičar.



S kantautorom Đorđem Balaševićem, kao piscem stihova, sarađivao je u četiri svoje pesme od kojih mu je omiljena "Budi tu kad padne sneg".



Radeći i družeći se zajedno Balašević se setio da vođa Pilota voli grupu Kvin, pa je napisao stihove za pesmu "Queen In Wien", kako je Lesendrić prodao bas i otišao sa curom u Beč da gleda Kvin, povezavši sve sa Prvim majem i socijalizmom "u četiri strofe i jedna referen".



Pesme koje je pisao za mene su praktično njegove. Oseća se njegova reč, ocenio je Lesendrić.



Momčilo Bajagić Bajaga je za njega napisao stihove za "divnu pesmu" "Kako si lepa", tokom jednog popodneva onako kako je na Banovom brdu video Lesedrića i njegovu ženu.



Lesendrić je rekao da je svetski čuveni tenor Andrea Bočeli snimio njegovu pesmu "Nemirne noći".



Pijanista Voja Dragović ga je upoznao sa fudbalerima u Italiji preko kojih je došlo do toga da Bočeli dobije demo snimak koji mu se jako dopao.



Prema njegovim rečima, zbog "milijardu problema sa ugovorima" i predloga da da "neki sulud procenat" menadžeru i izdavaču Bočelija, čitava stvar se odužila, ali je na kraju "pesma dočekala da bude svirana".



Govoreći o nastanku albuma "Mali tragovi na nebu", Lesendrić je rekao da je za njega završio 10 od planiranih 12 pesama. Lesendrić "čeka da pesma dobije dušu, a to su reči - bez toga džabi ti muzika".



Mogu da budu i glupe reči, ima muzike koja se puno emituje, ali su reči trivijalne, i strane i domaće. Generalno publika kad shvati da je pesma nastala iz unutrašnje potrebe postaje njihova, javno dobro i onda je prihvata i vezuje za svoje lepe trenutke, objasnio je Lesendrić.



Prisetivši se rada na seriji "Zaboravljeni" (1989) reditelja Darka Bajića, Lesendrić je rekao da je za nju imao deo refrena i strofe, a nešto i klavijaturista Laza Ristovski, i urađena je za osam sati nakon što mu je produkcija rekla da je mora završiti taj dan.



"Za mene je bolje da sam u procepu, kad sam stigao do zida i borim se za život. Tu nešto izlazi. A kad sam opušten imam tri godine - onda mi treba šest", priznao je muzičar.



Prema njegovim rečima, na koncertu se sve vidi i tamo ljudi odluče da li će pesme biti konzumirane ili neće, a već je septembarska promocija albuma u Sarajevu "bila super".



Od najboljih koncerata koje je gledao u životu, Lesendrić je izdvojio Rejdiohed u Atini i Šarla Akrobatu u Dadovu 1980. godine.



Šarlo...Ludačka energija. Ne mogu da prepričam. Dođeš pa te nešto zaludi. Izašli su i pocepali 45 minuta. Nešto neponovljivo, zaključio je muzičar.