KONCERT DELA STUDENATA AUNS IZ KLASE ALEKSANDRE VREBALOV Neki novi kompozitori

Nije zato neobično što se važne i velike stvari događaju u maju i u svetu obrazovanja: neki završavaju jedan ciklus učenja i posvećuju se nekim budućim znanjima, a drugi sumiraju rezultate svoga višemesečnog rada i otkrivaju ih javnosti. To se upravo desilo u Kulturnoj stanici Svilara, kada su pred prepunom salom četiri studenta kompozicije Akademije umetnosti u klasi kompozitorke prof. Aleksandre Vrebalov predstavili svoje najnovije opuse.

Aleksandra Vrebalov, kompozitorka čije se ime i u svetu i kod nas izgovara s posebnim poštovanjem i uvažavanjem, posle višemesečnog zajedničkog rada, podržala je svoje studente na samom početku večeri, prigodnim obraćanjem publici u kojem je predstavila značaj promovisanja novih dela, uzbudljivu priču o međusobnoj saradnji autora i izvođača u toku pripreme koncerta. Na programu se najpre našla kompozicija Davida Mastikose pod nazivom Drekavac u izvođenju Snježane Pavićević. Autor čija je karijera u usponu, pogotovo posle prošlogodišnje uspešne premijere opere Višnja sa zlatnom košticom, ovom prilikom se predstavio delom za solo pikolo flautu. Neuobičajen izbor instrumenta najvišeg u svojoj vrsti apsolutno je odgovarao „glasu“ mitskog bića koje je inspirisalo kompozitora za ovo ostvarenje.

 Izuzetno bogata zvučna paleta na kojoj je insistirao, uz proširene tehnike sviranja na ovom instrumentu, doprineli su koncertnom „oživljavanju“ stvorenja čiji nam se glas obraćao čas tiho i umilno, čas zastražujuće oštro i piskavo. Zapanjujuće efektna gradacija različitih muzičkih raspoloženja, uz vešto osmišljene ukrase, spajanje glasa koji izvodi sa zvukom koji se izvodi, znalački raskošno upotrebljen opseg jedne pikolo flaute, označili su efektan početak koncerta. Dramaturški mudro, sledio je Vazduh za gudački kvartet Milivoja Pićurića u izvođenju Dušana Obrenovića, violina, Andrijane Durmišević, violina, Marije Božić, viola, Teodore Uskoković, violončelo, iz klase prof. Timee Kalmar. Autor je ostvario u ovom opusu programsku muziku u najboljem smislu te reči, nastojeći da pažljivo izvajanim deonicama instrumenata dočara osećaj lebdenja, promicanja nevidljivog, a osetljivog, rečju, uspešno je muzički jezikom odvojio publiku „od zemlje“, prevodeći je ne samo u vazdušno stanje, već možda i u stanje izvan realnosti.

Najmlađi među kompozitorima, Aleksej Mrdaković, odlučio se na sastav klavir, violina, klarinet i violončelo u svom ostvarenju Cuffs. Najavivši u programu da je reč o delu koje je pisano za predstavu Zločin i kazna, on je uspeo da u partituru unese Raskoljnikov razdor, u čemu se maestralno koristio posebno klarinetom koji je – kako se to danas rado kaže – „izdominirao“. No to ne znači da je ostatak ansambla bio u drugom planom. Naprotiv. Tri „glasa“ nasuprot klarinetu iz kvarteta Pneuma činili su savršen zvučni svet (koji je išao i do tanga), a kojim je autor „objasnio“ dramatičnu sudbinu glavnog junaka čuvenog romana F. Dostojevskog. U nastavku je izvedeno delo Dimitrija Beljanskog pod nazivom ALN-CMI 2023. Zasnovano na grafičkoj partituri, ono je zapravo bilo improvizacija (do granice performansa!) na autorove čudne crteže, zapise, krokije, kvadrate.

U drugom delu koncerta predstavljene su video projekcije studenata audio-vizuelnih medija Akademije umetnosti koje su emitovane uz muziku gorepomenutih kompozitora pod znalačkom kontrolom prof. Aleksandra Stojšina. Tako je u projekciji Ondreja Pavčoka uz delo Eleusa Milivoja Pićurića, za violinu i klavir, predstavljen religijski svet i proispitivanje sopstva u njemu. U ostvarenju Echoes of Ostinato minimalistički svet Dimitrija Beljanskog za neodređeni ansambl, Ana Tabaković je poistovetila s neobičnom igrom crvene trake koja se mota i mrsi  odražavajući složen svet jednog ljubavnog odnosa. „Trio“ Repman, Rodrigez Petković i Damjanović potpisuje video prilog na Mastikosino delo Detune u kojem je zvučni kontrast u centru pažnje, pa je on kao takav i glavni motiv „pokretne slike“. Nema onoga ko je bio u publici, a ko se i sam nije „mrdnuo“ na Bounce Hip-Hop Instrumental Alekseja Mrdakovića. Mladi autor je svoju naklonost ka trep-u prikazao specifičnim ritmom, a to je ponelo i Ivanu Jovanović da svoj video rad ostvari u crno-belim slikama urbanih četvrti grada.

Za kraj ove uzbudljive muzičke večeri ostavljena je grupna improvizacija Kondukcija svih učesnika u programu, inspirisana tehnikom koju je osmislio Buč Moris. Naime, četiri kompozitora su, stojeći na dirigentskoj poziciji, jedan za drugim oblikovala s ansamblom zvučne svetove koji su na kraju delovali kao savršena celina. Kreativna atmosfera tokom čitavog koncerta, energija koja se očigledno obnavljala u toku pripreme ovih dela, bez sumnje su doprineli ovom utisku potpune muzičke harmonije.

I. Prodanov