КОНЦЕРТ ДЕЛА СТУДЕНАТА АУНС ИЗ КЛАСЕ АЛЕКСАНДРЕ ВРЕБАЛОВ Неки нови композитори

Није зато необично што се важне и велике ствари догађају у мају и у свету образовања: неки завршавају један циклус учења и посвећују се неким будућим знањима, а други сумирају резултате свога вишемесечног рада и откривају их јавности. То се управо десило у Културној станици Свилара, када су пред препуном салом четири студента композиције Академије уметности у класи композиторке проф. Александре Вребалов представили своје најновије опусе.

Александра Вребалов, композиторка чије се име и у свету и код нас изговара с посебним поштовањем и уважавањем, после вишемесечног заједничког рада, подржала је своје студенте на самом почетку вечери, пригодним обраћањем публици у којем је представила значај промовисања нових дела, узбудљиву причу о међусобној сарадњи аутора и извођача у току припреме концерта. На програму се најпре нашла композиција Давида Мастикосе под називом Дрекавац у извођењу Сњежане Павићевић. Аутор чија је каријера у успону, поготово после прошлогодишње успешне премијере опере Вишња са златном коштицом, овом приликом се представио делом за соло пиколо флауту. Неуобичајен избор инструмента највишег у својој врсти апсолутно је одговарао „гласу“ митског бића које је инспирисало композитора за ово остварење.

 Изузетно богата звучна палета на којој је инсистирао, уз проширене технике свирања на овом инструменту, допринели су концертном „оживљавању“ створења чији нам се глас обраћао час тихо и умилно, час застражујуће оштро и пискаво. Запањујуће ефектна градација различитих музичких расположења, уз вешто осмишљене украсе, спајање гласа који изводи са звуком који се изводи, зналачки раскошно употребљен опсег једне пиколо флауте, означили су ефектан почетак концерта. Драматуршки мудро, следио је Ваздух за гудачки квартет Миливоја Пићурића у извођењу Душана Обреновића, виолина, Андријане Дурмишевић, виолина, Марије Божић, виола, Теодоре Ускоковић, виолончело, из класе проф. Тимее Калмар. Аутор је остварио у овом опусу програмску музику у најбољем смислу те речи, настојећи да пажљиво извајаним деоницама инструмената дочара осећај лебдења, промицања невидљивог, а осетљивог, речју, успешно је музички језиком одвојио публику „од земље“, преводећи је не само у ваздушно стање, већ можда и у стање изван реалности.

Најмлађи међу композиторима, Алексеј Мрдаковић, одлучио се на састав клавир, виолина, кларинет и виолончело у свом остварењу Cuffs. Најавивши у програму да је реч о делу које је писано за представу Злочин и казна, он је успео да у партитуру унесе Раскољников раздор, у чему се маестрално користио посебно кларинетом који је – како се то данас радо каже – „издоминирао“. Но то не значи да је остатак ансамбла био у другом планом. Напротив. Три „гласа“ насупрот кларинету из квартета Пнеума чинили су савршен звучни свет (који је ишао и до танга), а којим је аутор „објаснио“ драматичну судбину главног јунака чувеног романа Ф. Достојевског. У наставку је изведено дело Димитрија Бељанског под називом АЛН-ЦМИ 2023. Засновано на графичкој партитури, оно је заправо било импровизација (до границе перформанса!) на ауторове чудне цртеже, записе, крокије, квадрате.

У другом делу концерта представљене су видео пројекције студената аудио-визуелних медија Академије уметности које су емитоване уз музику горепоменутих композитора под зналачком контролом проф. Александра Стојшина. Тако је у пројекцији Ондреја Павчока уз дело Елеуса Миливоја Пићурића, за виолину и клавир, представљен религијски свет и происпитивање сопства у њему. У остварењу Echoes оф Остинато минималистички свет Димитрија Бељанског за неодређени ансамбл, Ана Табаковић је поистоветила с необичном игром црвене траке која се мота и мрси  одражавајући сложен свет једног љубавног односа. „Трио“ Репман, Родригез Петковић и Дамјановић потписује видео прилог на Мастикосино дело Детуне у којем је звучни контраст у центру пажње, па је он као такав и главни мотив „покретне слике“. Нема онога ко је био у публици, а ко се и сам није „мрднуо“ на Боунце Хип-Хоп Инструментал Алексеја Мрдаковића. Млади аутор је своју наклоност ка треп-у приказао специфичним ритмом, а то је понело и Ивану Јовановић да свој видео рад оствари у црно-белим сликама урбаних четврти града.

За крај ове узбудљиве музичке вечери остављена је групна импровизација Кондукција свих учесника у програму, инспирисана техником коју је осмислио Буч Морис. Наиме, четири композитора су, стојећи на диригентској позицији, један за другим обликовала с ансамблом звучне светове који су на крају деловали као савршена целина. Креативна атмосфера током читавог концерта, енергија која се очигледно обнављала у току припреме ових дела, без сумње су допринели овом утиску потпуне музичке хармоније.

И. Проданов