Klarinetista Slaven Balać, najmlađi student Mocarteum Univerziteta

Kao najmlađi student pomenute institucije, a u klasi profesora Venzela Fuksa, prvog klarineta Berlinske filharmonije, može da kaže da su njegovi snovi konačno na pragu da se ispune. Klarinet je njegova prva i najveća ljubav, mada je u proteklih osam godina menjala svoju takoreći građu, budući da je najpre svirao na plastičnom a potom na drvenom, kao i oblike i tonove, jer svira A, Be i eS klarinet, sada je u planu da sa Bem sistema, koji je najrasprostranjeniji u svetu, pređe na Dojč sistem koji se svira u Nemačkoj, Austriji i delu Švajcarske.

- Zainteresovan sam da probam taj instrument, pa čak i da se prebacim na njega jer mi se dopada, a i moj profesor svira na njemu, tako da bih voleo da sviram Dojč sistem - priča nam Slaven, vidno uzbuđen što ga čeka nov život. - Sviraću i dalje na svojim instrumentima jer će se od mene najpre očekivati da radim što više programa i da napredujem u tom smislu, a uz dogovor sa profesorom u budućnosti ćemo odabrati instrument koji će mi odgovarati za njihov sistem. Ipak mi je trenutno najpotrebniji dobar Be klarinet koji se najčešće i koristi.

Slaven svira na instrumentima starim oko 40 godina, ali ga to ni u jednom trenutku nije sprečilo da tako mlad postigne određeni nivo sviranja, da ga je čak i sam Fuks primetio u Novom Sadu, gde je u aprilu držao masterklas, i pozvao da mu se pridruži u Salcburgu. Ohrabrivši ga da se prijavi na prijemni za Mocarteum, gde je bilo 34 kandidata iz celog sveta, talentovani Balać bio je jedan od dvoje čija su imena pročitana za prijem na taj prestižni austrijski univerzitet.

Nagrade i priznanja samo se nižu

Klarinetista Slaven Balać do sada je postigao impozantne rezultate na republičkim, evropskim i svetskim takmičenjima, srednju muzičku školu „Isidor Bajić” završio je ubrzanim tempom u roku od dve godine, lane je postao najmlađi član Udruženja muzičkih umetnika Srbije, a ove godine dobio je i Svetosavsku nagradu.

- To je bio šok, nisam verovao dok mi profesor nije prišao i čestitao - priseća se nasmejani Slaven, navodeći da dnevno mora da vežba oko tri sata. - Bilo je čudno, ali na pozitivan način. Izuzetno sam srećan jer sam sve ove godine radio upravo za to.

Iako na prijemnom nije položio nemački jezik, imao je mesec i po dana da ga nauči i ponovo uradi test, što je novosadskog vunderkinda motivisalo da nemački položi i pre predviđenog roka. Propalo mu je leto, ali prioriteti su - prioriteti. Zato sad s radošću iščekuje godine studiranja u Austriji gde će se najpre navikavati na novu sredinu, profesore, jezik, ali i odvojenost od roditelja, Mirjane i Slobodana, koji ostaju u Srbiji da rade kako bi mu finansirali studije. A od samog početka, već 5. oktobra, čeka ga i prvi koncert s univerzitetskim orkestrom, a potom i takmičenja u Italiji i Poljskoj.

L. Radlovački

Foto: privatna arhiva