INTERVJU S VAMPIROM Koncert benda „Vampiri” u novosadskom Domu kulture

Mi na našim koncertima sviramo poveću set listu od 33 naslova, tu su sve najbitnije pesme iz naše karijere plus novi album „Letimo!” Ne možemo da odsviramo baš sve pesme, ali se trudimo da zadovoljimo ukus i najtvrđih fanova - izjavio je Aleksandar Eraković Era, predvodnik, frontmen i jedini stalni član besmrtnih „Vampira” pred koncert koji će se održati u četvrtak 25. januara u novosadskom Domu kulture.

Tvoji rani radovi, kako si počeo da se baviš muzikom i rokenrolom, šta je bilo pre „Vampira“?

- Kad sam bio mali bile su neke knjige sa bajkama za decu koje su sadržale i singl ploču na kojoj je snimljen glas koji priča priču, a ja sam imao svoj gramofon na kojem sam to sebi puštao, kao i ploče roditelja sa muzikom iz šezdesetih godina prošlog veka. Nekako je muzika uvek imala jako bitno mesto u mom detinjstvu, od toga da sam baš kao mali dirigovao štapićem od ražnjića orkestrima po Skadarliji, do toga da sam na letovanjima kao malo stariji provodio večeri na svirkama bendova u letnjim baštama, nekad i potpuno sam, opčinjen muzikom. Ključni momenat je bio kad sam sa 11,12 godina čuo Maljčike od „Idola”. Ta pesma je zvučala drugačije od bilo čega što sam do tada čuo, potpuno magična. Onda smo dva drugara iz odeljenja i ja odlučili da napravimo bend „Pile u jajetu”. Drndali smo neke stare akustične gitare sa dve, tri žice i udarali po nekim kutijama. To naravno nije dugo trajalo, ali to su bile prve naznake mog životnog opredeljenja.  Pravampiri su se zvali „Lolipops”. Snimali smo demo snimke, ali nismo nastupali, jer nismo imali kompletan bend. Uglavnom, neke od pesama iz tog perioda su se kasnije našle na prvom albumu „Vampira“...

Ovaj naš razgovor ima i mali jubilej jer se dešava 30 godina posle premijere filma „Intervju sa vampirom” u kojem glume Tom Kruz, Bred Pit, Kirsten Danst, Antonio Banderas... Kako inače stojiš sa kolegama vampirima na filmu, TV-u, u stripu, literaturi, etc. Koliko te takve stvari interesuju, pratiš li nešto od toga i imaš li nešto omiljeno?

- Nisam neki fan vampira na filmu i u stripu, iako obožavam te dve umetnosti, čak sam i dugo godina crtao stripove i video svoj život u tome, međutim muzika me odvukla na svoju stranu. A moram priznati da sam se malo razočarao kad sam pogledao film „Intervju sa vampirom”, jer su mi očekivanja bila drugačija...

Šta ili ko je uticao da nastanu „Vampiri”?

- „Vampiri“ su nastali kao rezultat moje opčinjenosti rokenrolom, rokabilijem i doo wop višeglasnim pevanjem. Ko je dao ime „Vampiri“, ni dan-danas se ne zna. Bila su u opticaju razna imena, ali nam se ovo najviše svidelo.

Verujem da novim članovima benda ne ostavljaš tragove u vidu dve tačke na vratnoj žili, ali nam otkrij kako se u ovom vašem slučaju postaje Vampir?

- Pre svega treba da voliš i poznaješ muziku 50-ih i 60-ih godina, da si voljan da vežbaš i da si OK lik. E, sad, idealno je kad je to skopčano sa talentom i sa još nekim ljudskim vrlinama.

Poznato je da je vampir srpska reč koja je u celom svetu prihvaćena i ne postoji zamena za nju. Koliko vam je to pomoglo u karijeri i da li je bilo nastupa van granica zemlje?

- Da, mi smo stalno isticali tu činjenicu, koja nije bila poznata većini ljudi, onda smo zgodno to povezivali sa našim povampirenjem duha i muzike pedesetih i šezdesetih. Imali smo par gostovanja nesretnih devedesetih u nekim bizarnim klubovima po Austriji koje su držali kontroverzni biznismeni. Zanimljiva iskustva u sumanutim vremenima.

Imali ste odličnu saradnju na filmu „Mi nismo anđeli". Kako je došlo do toga, da li je album „Be-be" bio rađen kompletno namenski za film kao saundtrek i ima li nekih zanimljivih anegdota sa seta?

- Muziku za „Anđele” su trebali da rade Vlada i Gile, međutim Vlada odlazi za Australiju i od toga nije bilo ništa. Moj kum Duća koji je studirao sa Srđanom Dragojevićem mu predloži nas i on se složi. Našli smo se, popričali, dobio sam scenario i počeo da radim na temama i songovima. To je bio lep period, muzičke teme smo snimali u studiju kod Laze Ristovskog na Košutnjaku, a pesme u studiju O kod Olivera Jovanovića, gde smo snimali i prethodne albume. Saradnja sa Lazom je bila izuzetno laka i puno sam naučio snimajući sa njim. Sećam se da smo za onih par sekundi koliko se pojavljujemo na žurci pored bazena proveli ceo dan na snimanju. Snimanje filma se uglavnom svodi na neko čekanje. Pesme „Be Be”, „Subota”, „Zaljubljena tinejdžerka” i „Pokloniću joj nebo” su rađene za film, a ostatak albuma je dopunjen pesmama „Ding Ding Dong”, „Surfer boj” i drugim...

U svom prvom periodu postojanja, devedesetih, ste u rasponu od osam godina objavili čak pet albuma, pa onda prekid, ponovno okupljanje i novi album 25 godina nakon prethodnog Monkey Food. Ima li novih pesama i nazire li se kad bi mogao da se pojavi novi, sedmi po redu album iliti sedmi deo kao naslov jedne vaše pesme?

- Stalno se rađaju neke nove pesme, teme, melodije, refreni. Ne postoji neki zadati rok kada bi trebalo da se pojavi sledeći album, a termin će biti onda kada sve legne na svoje mesto u svim tim novim pesmama...

Minja Dunđerski