Godišnji koncert i promocija monografije udruženja kompozitora Vojvodine

Pola veka postojanja nekog strukovnog udruženja trenutak je koji izaziva pozornost i potrebu da se sumiraju aktivnosti koji su doprinele tako dugom „životnom“ veku neke organizacije. Tako je izvođenjem dela članova Udruženja kompozitora Vojvodine na svečanom godišnjem koncertu obeležen veliki jubilej, a predasi između muzičkih tačaka bili su posvećeni razgovoru o istorijatu ovog „reprezentativnog udruženja u kulturi“ i o njegovoj razgranatoj delatnosti, koji su zabeleženi u pomenutoj monografiji.

Inače, samuzički program uključio je Duvački kvintet Rudolfa Bručija i Burlesku za isti sastav Ernea Kiralja, koje su izveli članovi Novosadskog duvačkog kvinteta, zatim Drugu koncertnu etidu Karla Krombholca u interpretaciji mladog pijaniste Koste Kneževića i monooperu Ljubomira Nikolića Bees or not to be na Šekspirov tekst, u režiji Borisa Liješevića. Ovo poslednje navedeno delo scenski je izvanredno donela Radoslava Vorgić Žuržovan, sopran, zajedno sa Stefanom Rakićem za klavirom.

U predstavljanju monografije učestvovali su dugogodišnji predsednik Udruženja, Jovan Adamov, dirigentkinja godišnjih koncerata Tamara Adamov Petijević i koautorka monografije Ira Prodanov. U svom obraćanju, Jovana Adamov je istakao ključne podatke o nastanku ove organizacije, pomenuo sve kolege koje su, zajedno s njim, pre 50 godina potpisale akt osnivanja, te ukazao na najvažnije aktivnosti koje su uključivale ne samo afirmaciju kompozitorske delatnosti muzike svih žanrova, nego i štampanje muzikalija, zvučnih izdanja, te napore da UKV doprinese i u edukativnom smislu u sredini u kojoj je delovalo.

Tamara Adamov Petijević je, emitujući odlomke sopstvenih izvođenja dela vojvođanskih autora, u prvi plan stavila značaj stalnog prisustva starijih i mlađih autora na repretoarima koncerata, te opisala načine odabira  programa, nabavke partitura i pomenula sve one koji su učinili da ovi koncerti o?eknu ne samo u Novom Sadu, već preko medija i u drugim našim krajevima. Konačno, Ira Prodanov je govorila o koncepciji monografije „Udruženje kompozitora Vojvodine – 50 godina postojanja”, ali je govorila o tome koliko je, zajedno sa kolegama Nemanjom Sovtićem i Milanom Milojkovićem, imala poteškoća u nabavci arhivske građe, jer je u pet decenija Udruženje često selilo svoje sedište te se dokumentacija neminovno osula.

Uprkos tome, knjiga je realizovana kao izdanje u četiri poglavlja: Istorijat, UKV u novom milenijumu, Štampane muzikalije UKV i Zvučna izdanja UKV. Drugi deo knjige uključio je leksikografski popis više od 90 članova – kompozitora, muzikologa i muzičkih pisaca - od kojih su neki sami poslali svoje podatke, dok se za nekima moralo mesecima tragati. Ipoak, kroz ovaj popis, kako je istakla ova muzikološkinje, može se doći do saznanja o poznatim ali i manje poznatim umetnicima i naučnicima koji su, premda delujući na tlu Vojvodine, ostvarili neverovatno karijere u svetu. Stoga će stranice ove monografije često biti polazna tačka za neke buduće enciklopedijske jedinice, potencijalne stručne i naučne radove o čitavoj paleti darovitih pojedinaca koji su u Novom Sadu ili u manjim sredinama stvarali svoje opuse muzičkih dela ili tekstova koji su neretko bili više poznati van Vojvodine, nego u njoj samoj.

Monografiju Udruženja kompozitora Vojvodine finansijski je podržao SOKOJ, dok je Gradska uprava za kulturu doprinela i realizaciji izdanja, ali i redovnog godišnjeg koncerta UKV.

I. P.