"DNEVNIK" saznaje: IVO POGORELIĆ, umetnik svetskog glasa, otvara NOVOSADSKE MUZIČKE SVEČANOSTI

Prvi umetnik iz sveta klasične muzike kojeg je Unesko imenovao svojim ambasadorom dobre volje izvešće u Sinagogi, uz Vojvođanski simfonijski orkestar pod upravom maestra Srboljuba Dinića, Drugi koncert za klavir i orkestar u ce-molu Sergeja Rahmanjinova. Biće to i svojevrstan omaž legendarnom ruskom kompozitoru i pijanisti, čiji se veliki jubilej, vek i po od rođenja, ove godine obeležava u celom umetničkom svetu.

Pogorelić je rođen u Beo-gradu, gde je stekao i prvo muzičko obrazovanje, da bi kao izuzetno talentovani pijanista sa 12 godina nastavio školovanje u Moskvi, na konzervatorijumu „Petar Ilič Čajkovski”. U tada još uvek sovjektskoj prestonici počeće saradnju sa čuvenom gruzijskom pijanistkinjom i pedagogom Alisom Kazeradze, koja će mu kasnije postati i supruga. Jedan od najvažniji događaja, ne samo u njegovoj karijeri, već i u svetu pijanizma, vezuje se za skandal iz 1980. na Šopenovom kon-kursu u Varšavi, kada je u znak protesta zbog Pogo-relićeve eliminacije iz završnice tak-mičenje, uprkos virtuoznom nastupu, žiri demonstrativno napustila čuvena Marta Argerič, pri tome progla-šavajući mladog kolegu – genijalnim. 

Ovaj događaj, kao nijedan do sada u istoriji muzičkih takmičenja, odjeknuo je širom svetske muzičke javnosti, koja je smatrala Pogorelića pravim pobednikom ovog takmičenja. Iste te 1980. Pogorelić će svirati u Novom Sadu, a već sledeće debitovao je u Karnegi holu, da bi se potom zaređali nastupi u prestižnim koncertnim dvoranama Sjedinjenih Država, Kanade, Evrope, Australije, Japana... Svirao je s Berlinskom filharmonijom, Bostonskim simfonijskim orkestrom, Čikaškim simfonijskim orkestrom, Bečkom filharmonijom, Filadelfijskim orkestrom, Filharmonijskim orkestrom iz Los Angelesa, Filharmonijskim orkestrom Tonhale, Londonskim simfonijskim orkestrom...

Kritika ga je bez ostatka hvalila, a njegovi CD-i su, kada je reč o klasici, uverljivo su među najprodavanijim. Tako je već njegov debi LP, „Chopin Recital”, koji je 1981. objavio „Dojče gramofon”, postao bestseler, a sličan uspeh doželo je i ostalih 14 albuma, snimljenih za istu etiketu, sa interpretacijama dela iz širokog stilskog raspona, od muzike baroknih kompozitora do umetnika 20. veka, jedinstvenih po doslednosti interpretativnog koncepta. Ova izvanredna izdanja antologijske vrednosti i kultnog statusa u diskografiji klasične muzike stekla su ogroman broj slušalaca diljem planete.

Nije zgoreg podsetiti na to da je u oktobru 2021, nakon pune četiri decenije, maestro Pogorelić ponovo nastupio u Novom Sadu, na koncertu u Srpskom narodnom pozorištu, kojim je Vojvođanski simfonijski orkestar počeo obele-žavanje desete godišnjice postojanja. Za ponovni susret sa novosadskom publikom on je odabrao Drugi koncert za klavir i orkestar u ef-molu Frederika Šopena, a dirigovao je upravo maestro Srboljub Dinić. „Odišući od početka naizgled smirenom, a u suštini snažnom energijom, Pogorelićeva interpretacija se odvijala kao samo njegova, odnosno autorova klavirska ispovest, koju neponoljivi umetnik prenosi i čita na svoj način, potresno, doživljeno i upečatljivo do poslednjeg detalja”, napisala je u kritici ovog koncerta Marija Adamov. 

Upravo je ova muziko-loškinja i umetnička direktorka Novosadskih muzičkih svečanosti, koje će predstojeće jeseni, u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, doneti ukupno devet koncertnih programa, objedinjenih pod naslovom „Nasleđe”. Na Nomusu će tako ove godine nastupiti i Simfonijski orkestar RTS-a, zatim Zagrebački solisti, ansambla koji ove godine obe-ležava sedam decenija postojanja, a posebno poglavlje festivala vezuje se za poznatog cimbalistu i multiinstrumentalistu Marijusa Predu, koji u Novi Sad dolazi sa svojim kvartetom. 

Publiku takođe očekuju i veliko ime njorld music scene - iranski perkusionista Mohamad Reza Mortazavi, kao i makedonski pijanista Simon Trpčeski, koji će predstaviti projekat Makedonisimo, a ni ove godine neće izostati muziciranje Nomus kamernog ansambla. Program ovogodišnjeg Nomusa zaokružuju slovenački klarinetista Mate Bekavca, koji će na festival doći sa nekoliko vrhunskih solista, poput američkog violiniste Vilijama Hagena ili francuske kontrabasistkinje Lorejn Kampet, te pijanista Ratimir Martinović, koji će prirediti resital posvećen klavirskoj muzici Vasilija Mokranjca, čime će Novosadske muzičke sve-čanosti obeležiti vek od rođenja velikog srpskog kompozitora.     M. Stajić