Dirigent Krešimir Batinić: Crno-beli spektakl bez 4D efekata

Ova tri koncerta realizuju se u okviru projekta “Fil(m)harmonija”, čiji je nosilac upravo Zagrebačka filharmonija, a partner im je Muzička omladina Novog Sada. Uz naš grad, u ovim nesvakidašnjim susretima filma i muzike, uživaće još i publika u Iloku, Subotici i Vukovaru.

Zagrebačka filharmonija, sa tradicijom dugom 147 godina, jedan je od visoko cenjenih orkestara u regionu, koji svoje postojanje i delovanje smatra i kulturnom misijom.

Ovaj njihov projekat upravo je dokaz toga, jer spaja i različite sredine, kao i umetnosti, poput filma i muzike. Ovo, inače, nije prvi put da Zagrebačka filharmonija izvodi uživo filmsku muziku, uz projekcije čuvenih ostvarenja iz ere nemog filma. Već je, upravo pod dirigentskim vođstvom maestra Batinića, bilo takvih susreta sa ostvarenjima Sergeja Ejzenštajna i Bastera Kitona, ali najviše Čarlija Čaplina, čiju 130 - godišnjicu rođenja slavi ceo svet, poštujući njegov ogroman celokupni umetnički doprinos čovečanstvu.

Šta o Čaplinu kompozitoru govore njegove partiture?

– Čaplin je bio svestran i kompletan umetnik. Neverovatna je činjenica da je pisao scenarije, režirao, glumio... i sam pisao muziku za svoje filmove. Kroz njegove partiture za filmove vidi se koliko je promišljao o svakom momentu u filmu i koliko je muzika usko vezana za radnju. Svaki lik ima svoju muzičku temu, određene situacije takođe.

Filmska muzika ima svoje specifičnosti i već sama po sebi je izazov za izvođenje orkestru koji se ne susreće često s njom. Šta tek reći za izvođenje uživo? Šta je sve trebalo savladati da bi se postigao pravi efekat izvođenja u sinhronizaciji za slikom?

– Film bez glazbe ne bi bio film. Glazba je univerzalni jezik koji potcrtava radnju i događaje na filmskom platnu. Veliki je izazov uhvatiti se u koštac s ovakvom vrstom izvedbene umjetnosti. U samoj praksi vrlo je bitno da ja, kao dirigent, znam u svakom trenutku što se događa u filmu da bih mogao biti sinhroniziran sa slikom. A za postići to treba dosta vremena provesti, prvo gledajući film, a tek onda se baviti glazbom i sinhronizacijom.

Kako su se u svemu tome snašli članovi Zagrebačke filharmonije? Da li je ovaj projekat doneo neku posebnu atmosferu u orkestru?

– Sa Zagrebačkom filharmonijom već dugo sarađujem i imam vrlo lep i skladan odnos s orkestrom. Ovaj projekt, u neku ruku, odmiče nas od klasike i vodi u neku drugu vrstu koncentracije. Ovaj “izlet” u nešto drugačiju vrstu izvođačke umetnosti orkestar je vrlo lepo prihvatio, a atmosfera je uvek dobra. 

Ovaj projekat spaja vrhunskog umetnika Čarlija Čaplina, njegove filmove i muziku, sa vrhunskim orkestrom, ali ujedno povezuje i različite sredine. To će nesumnjivo doneti čvršću saradnju među svima njima, a šta će sve to doneti publici?

– Da. Publika će sigurno najviše profitirati. Činjenica da filmovi koji su nastali pre 100 godina i danas se prikazuju, govori samo o tome koliko su vredni i koliko je Čaplin veliki majstor i umetnik. Publika će svakako doživeti nešto novo, drugačije i posebno. Nema specijalnih efekata, nema buke... nema 3D, 4D efekata. Čisti, nemi crno-beli film uz muzičku pratnju orkestra. Film kakav se gledao pre 100 godina.

Zanimljivo će biti sažeti iskustva nakon svih koncerata, iz sva četiri grada. Kakva su sada vaša razmišljanja i očekivanja o tome, neposredno pred koncerte u Novom Sadu?

– Već dugo radim na projektu Fil(m)harmonija i verujem da će biti sjajno. Meni je ovo već sedma sezona dirigovranja njemih filmova uz pratnju orkestra i uveren sam da će publika s oduševljenjem prihvatiti ovaj projekt, kao što je to svih ovih godina bilo u Zagrebu, a i u ostalim gradovima u Hrvatskoj gde smo gostovali.

Pozivam sve da dođu i nikako ne propuste ovaj “crno-beli” spektakl! Dođite i uživajte u filmu i muzici!      

N. Pejčić