Čuveni „Atomci” u Novom Sadu 13. januara

Naravno, reč je o nekom prošlom vremenu, “vremenu horoskopa”, da se i dalje služimo njihovim hitovima, koje je, na žalost, i pored pesničke utehe “ne cvikaj generacijo”, preživljeno upravo u strahu.

No, i ovo je vreme “paklenih vozača” i “mentalne higijene”, rokenrol iz zlatnog doba sedamdesetih vratio se na velika vrata baš zahvaljujući klnicima koji su odrasli na toj muzici (ovde pomenimo samo “Gretu fon Flit”), pa će nam i vest da “Atomsko sklonište” svira u Novom Sadu 13. januara, dobro doći. Vreme je možda više pozorišno - 20 sati. a i mesto neobično - Mađarski kulturni centar “Šandor Petefi”, ali dobro poznato iskusnijim Novosađanima. Telep...

Za one koji manje znaju o “Atomcima”, treba reći da su počeli 1977. Basista, tekstopisac i aranžer Bruno Langer, danas frontmen, i tada je bio temeljan, ne samo za ritam zaleđe pevaču Serđu Blažiću, gitaristi Draganu Gužvanu, klavijaturisti Eduardu Kancelaru, bubnjaru Saši Dadiću i bek-vokalu Rudolfu Grumu, postavi koja je stavljala na muke sve klince koji su pokušavali da skinu njihove naizgled jednostavne rifove, ritmove i sola.

Tada jugoslovensku slavu, kao i mnogi drugi bendovi, počeli su da osvajaju upravo u Novom Sadu (Festival “Bum”) i Subotici (Omladinski festival). Posle prvih uspešnih albuma, zvuk kojem su težili, hard-rok zvuk čist kao (električna) suza benda “Ej-si/ di-si”, postigli su u studiju “Mobajl van”, koji je pre njih koristio upravo taj isti australijski bend. I kasnije su uspevali da prate svetske trendove, snimaju i sviraju u vrhunskim studijima širom evropskog kontinenta, da bi dospeli i na prestižnu scenu SAD.

U najavi koncerta, organizatorima iz “Evropske prestonice kulture Novi Sad 2021” se omakla greška u promotivnim materijalima, pa je mnogo ljubitelja “Atomskog skloništa” moglo da pomisli da nastupaju u Osnovnoj školi “Petefi Šandor”. Sad je sve jasno!

I pre rata devedesetih, smrt Serđa Blažića je nekako zaustavila rast popularnosti i slave “Atomaca”, ali oni nisu odustajali. Langer je uvek nalazio dovoljan krug veštih i rok orijentisanih muzičara-entuzijasta, da nastavi misiju, makar ona bila, kao u nekoliko prethodnih svirki, prezentovana u manjim i specifičnijim okruženjima, poput okupljanja ljubitelja motora.

Iako znamo ko u nedelju neće doći, “devojka sa brojem osam”, bilo bi lepo da zagrmi i u publici, a ne samo sa scene, što je sasvim izvesno kad su “Atomci” u pitanju, i bez buke dvotočkaša. Novi Sad je uvek bio za rokenrol i baš zato što danas prevagu odnose “oni što dolaze za nama”, treba dodati gas za “infarkt u gomili cveća, sa pulsom 210”.

I. Burić