Članovi muzičkog sastava „KALEM” STEFAN ILIĆ I DUŠAN POPOVIĆ LIPOVAC: Kalemiti i dosanjati tradicionalnu muziku
Kada hodamo putevima, mi srećemo. Srećemo istoriju pod nama, srećemo ljude. Kada sretnemo ljude, mi delimo. Delimo reči o danas i sutra koje će doći. Kada delimo, mi pevamo.
Pevamo o ljubavi, tuzi i svemu što čoveka čini. Srećemo, delimo i pevamo... A kada se ljudi sretnu i reči zapletu - to je „Kalem”, tako ovaj jedinstveni muzički sastav opisuju njegovi osnivači i članovi - pevač, violinista i kompozitor Stefan Ilić i gitarista, kompozitor i autor udžbenika za učenje gitare Dušan Popović Lipovac. Njihov „Kalem” specifičan je po tome što izvodi tradicionalnu muziku balkanskih prostora, ali „odevenu u novo ruho”, milujući publiku najlepšim zvucima koji lako pronađu put do publike.
Neke od najlepših pesama koje su do sada snimili predstaviće i novosadskoj publici - 27. septembra na koncertu u Sinagogi, gde će premijerno otpevati i one najnovije sa novog albuma „Tragom snova i predanja”. To je bio dovoljan povod da porazgovaramo sa Stefanom i Dušanom o njihovoj muzici i jedinstvenoj misiji koju neumorno nastavljaju - da ovu vrstu muzike približe modernom čoveku i svim uzrastima.
Pred početak leta izdali ste album pod nazivom „Tragom snova i predanja”. Kojim to snovima tragate u novim pesmama i šta je bila inspiracija na novoj muzici?
Stefan: Naše autorske pesme su stvarane u narodnom duhu, pa se može reći da smo tragom predanja već dobro utabanim stazama dosanjali ono što je već ostalo iza naših prethodnika.
Novi album promovisaćete i pred novosadskom publikom, na koncertu u Sinagogi koji je zakazan za 27. septembar. Kakav koncert pripremate ovdašnjoj publici ovoga puta?
Stefan: Pored onoga na šta je publika već navikla na našim nastupima, volimo da izvedemo neku pesmu koja je iz kraja u kome nastupamo. Takođe, biće i sjajnih gostiju iz Novog Sada, koji zaista ima pregršt izvrsnih muzičara.
Ne odustajete od tradicionalne muzike, koja je od početka vaš zaštitni znak. Koliko je u vreme kada je u trendu potpuno drugačija muzika teško savremenom čoveka približiti kulturnom nasleđu koje ovo podneblje čuva, kako i opisujete vašu misiju?
Dušan: Iz ugla publike, do muzike je lako stići. Iz ugla muzičara, potrebno je da se neke kockice slože da bismo stigli do publike. Ono što je do nas je da nudimo kvalitetnu muziku, kako sa sviračke, tako i sa produkcione strane. Što se publike tiče, ljudi koji traže ovako nešto, lako nas nađu, a što se tiče ostalih, kod njih je potrebno da požele da se otvore nečem drugačijem u odnosu na ono što im se servira svakog dana. Čim se oslobode tog „muzičkog pritiska”, sami dolaze do kvalitetne muzike.
Mnogi izvođači neretko više pridaju značaja video spotovima, a manje muzici. Mislite li da danas muzika nužno mora da bude i vizuelna kako bi privukla veću pažnju i imala celokupan koncept ili se polako vraćamo i slušalačkoj kulturi?
Stefan: Naši aranžmani su zaista takvi da zahtevaju posvećeno slušanje i mi smo srećni što nam publika iskreno posvećuje pažnju. Ipak, trudimo se da naše autorske pesme zabeležimo i okom kamere u čemu nam svesrdno pomaže Dragan Jereminov, mladi režiser iz Kovina. Pred sam koncert izlazi spot za pesmu „Nisam mor'o, moro moja”.
Osim što čuvate tradicionalne pesme od zaborava radili ste i autorsku muziku. Šta vam je inspiracija za stvaranje novih pesama, a da, opet, ne odstupite od onoga što je prepoznatljivo za Kalem?
Dušan: Inspiracija se može naći bilo gde, jer su ovo beskonačno inspirativni prostori. Na primer, pesma „Meseče” je počela sa idejom slovenske antiteze, čak je prvi tekst i bio u toj formi, ali je ona prirodno evoluirala u ono što je danas. Pesma „Nisam mor'o, moro moja, mori”, kako se izvorno zvala, je igra reči koja je moguća u našem jeziku, ali se ponovo razvila u ljubavnu pesmu. Inspiracija može biti bilo gde, ali nakon izvorne ideje, uvek sledi rad i uobličavanje u ono što je zvuk „Kalema”.
Kako birate kojim ćete tradicionalnim pesmama udahnuti novi život svojom verzijom i izvedbom?
Dušan: Daću vam primer za pesmu „Kad sum bil, mori Đurđo”. To je jedna divna vranjanska pesma za koju nismo znali ni Stefan ni ja. Desilo se to da je jedan Stefanov poznanik prepoznao ono što mi radimo i osetio da je ta pesma nešto što mi možemo da obradimo na lep način. Malo je reći da smo se obojca zaljubili u tu melodiju i mislim da je aranžman za nju izašao za dva sata. Neke pesme dođu tako, a neke tražimo tako što preslušavamo pesme određenog kraja dok ne iskoči jedna sa kojom se povežemo.
Koje su vam pesme do sada bile najveći izazov, a na koje ste najponosniji?
Dušan: Drugi album zatvara instrumentalna kompozicija „Pod gorom”. Odmah smo znali šta želimo, ali smo imali problem da pronađemo tonove koji to reflektuju. Čak smo i ušli u studio sa jednom verzijom, snimili, poslušali i složili se da to nije to. Bilo je potrebno vreme i promišljanje, bilo je potrebno da ideja sazri i u jednom momentu se to i desilo. Sada, kada je sviramo, osećamo upravo to što smo želeli.
Šta mislite, budući da su mnogi narodi prolazili ovim krajevima i ostavljali svoj trag na kulturno nasleđe Srbije, čija se to muzika najbolje „nakalemila” na tradicionalnu srpsku i na koju ovdašnja publika najbolje reaguje?
Stefan: Uticaja je mnogo i bilo bi nepravedno izostaviti nekoga. Mi i dalje „kalemimo” neke naše muzičke uticaje na tradicionale i uvek uklapamo ono što nam se čini najbolje.
Vladimir Bijelić