Može li Slovenija da potražuje "jugoslovenska" umetnička dela?

Taj zahtev, koji je predočen i tokom posete premijerke Ane Brnabić Ljubljani, Slovenija je istakla još 2015. godine, kada je tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova ambasadi Srbije poslalo spisak sa 313 predmeta iz srpskih muzeja, državnih ustanova i rezidencija, na koje smatraju da polažu pravo.



Slovenci zahtevaju slike i skulpture slovenačkih umetnika Božidara Jakca, Gojmira Antona Kosa, Avgusta Černigoja, Riharda Jakopiča, Lojzea Dolinara, Zdenka Kalina, Marija Pregelja i mnogih drugih, čak i nepoznatih autora. 



U ovoj grupi radova je i portret čuvene srpske slikarke Nadežde Petrović, koji je izradio slovenački slikar Ivan Grohar.



Istoričar umetnosti i višedecenijski kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac napominje da je zahtev Slovenije apsurdan, jer je većina umetničkih dela koja se nalaze u Srbiji regularno otkupljena. 



"Taj čuveni portret Nadežde Petrović, na primer, autor je poklonio svojoj tadašnjoj najboljoj prijateljici. Svaki ozbiljniji istoričar umetnosti to zna. Grohar je slikao Nadeždu sa idejom da joj pokloni to platno. Svi najvažniji slovenački impresionisti Jakopič, Grohar, Jama, Sternen slikali su u Sićevu, u okviri slikarske kolonije, koju je organizovala upravo Nadežda Petrović", kaže Kusovac.



"Naravno da su ta dela vlasništvo Srbije kada su nastala u Sićevu. Naš Narodni muzej i ostale institucije imaju urednu dokumentaciju o otkupu umetnina koje imaju u vlasništvu", kazao je Kusovac. 



Slovenija od Srbije potražuje i filmove kao što su "Kekec" Jožea Galea, "Bitka na Neretvi" Veljka Bulajića, "Zadah tela" Živojina Pavlovića...Ukupno 19 ostvarenja su na spisku za povraćaj u Sloveniju. 



Za Kusovca nema dileme da su takvi zahtevi nedolični, jer su filmovi koje Slovenija traži nazad adekvatno skladišteni i čuvani u Jugoslovenskoj kinoteci. 



"Jugoslovenska kinoteka je ozbiljna institucija, koja na vrlo profesionalan način brine o filmskom blagu. To košta, a Slovenci ne pomišljaju da bi održavanje tih filmova mogli da plate pre nego što istaknu bilo kakav zahtev o povrćaju tih ostvarenja".



Dugogodišnji filmski kritičar Milan Vlajčić kaže da je jako tesko odrediti ko je vlasnik filmova u procesu sukcesije SFRJ. 



"Učestvovali su slovenački producenti u najstajanju nekih filmova, koje je kao reditelj potpisao Živojin Pavlović. Svi ti filmovi su nastajali u jugoslovenskom prostoru i vrlo je teško odrediti ih u produkcijskom okviru. Realno, sve su to jugoslovenska ostvarenja i tako bi trebalo da ostane. Ni mi nikada ne bi smeli da prisvajamo neke filmove i da govorimo da su nastali u srpskoj kinematografiji. Posle raspada Jugoslavije možemo da govorimo o srpskoj kinematografiji", kazao je Vlajčić. 



Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, napominje da je jedan od razloga zbog kojeg je Jugoslovenska kinoteka zadržala to ime posle raspada velike zemlje upravo bila ideja da se stara o svim ostvarenjima nastalim u SFRJ. 



"Materjali, odnosno negativi moraju da se čuvaju tamo gde su za to najbolji uslovi. Restauracija i digitalizacija se vrlo uspešno mogu odraditi u Beogradu. Nikom, makar da ja znam nije do sada palo napamet da "Kekec" naziva srpskim filmom. Naravno da je taj film nastao u Jugoslaviji" kazao je Jevtić. 



Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić je polovinom januara precizirao da menadžment te ustanove već duže vreme razgovara sa svojim slovenačkim kolegama po pitanju negativa nastalih u potpunoj produkciji slovenačkih filmskih preduzeća "Triglav film" ili Viba film".



"Svaki film je priča za sebe. Činjenica je da je Slovenački državni arhiv, neposredno pred osamostaljenje Slovenije, odneo iz Beograda većinu filmskog fonda koji su u potpunosti proizvela filmska preduzeća iz te bivše jugoslovenske republike. Ostali su negativi nekih filmova i slovenačka strana je pokušala da locira gde se oni nalaze, kao i filmovi koji su nastali samo malim učešćem slovenačkih filmskih preduzeća neretko u koprodukciji sa srpskim preduzećima i preduzećima iz drugih republika", rekao je Pantelić ranije medijima.