Letopis Matice srpske: Posveta Miloradu Paviću

Rubrika „Eseji” objavljen je tekst Branka Letića o esejima Rajka Petrova Noga posvećen savremenicima Ivu Andriću, Meši Selimoviću i Ćamilu Sijariću. Jovana Todorović bavila se sinkretičnošću građanskog pesništva i savremenih pandana, a posebno ljubavnim evropskim pesništvom.

Rubrika „Svedočanstva” posvećena je delu Milorada Pavića povodom devedeset godina od rođenja, deceniju od smrti i 35 godina pod pojave „Hazarskog rečnika“ kroz tekstove Jovana Delića, Marka Nedića i Ivana Negrišorca. Delić piše o „Hazarskom rečniku“ koja je, po njemu, prva knjiga 21. veka, izuzetno i univerzalno delo koje je probilo sve gvozdene zavese i postalo planetarna knjiga.

Po rečima Marka Nedića, neosporni estetski i kulturni efekat Pavićevih knjiga, potpomognut slikovitim i dinamičnim stilom njegovih proznih tekstova, njihovim ritmom, intonacijom, inventivnim detaljima, zagonetnim i paradoksalnim rešenjima, na najizvorniji umetnički način opravdavao je svoj izuzetni značaj u istoriji srpske književnosti svoga vremena. Milorad Pavić je, kako navodi Ivan Negrišorac bez sumnje jedan od najznačajnijih protagonista upravo najpodsticajnijih i najinovantnijih poetičkih tokova postmodernističkog doba. Kao neosporno jedan od svetski najznačajnijih postmodernista, on je istovremeno i jedan od najneobičnijih istraživača narativnog diskursa i najprepoznatljivijih otkrivalaca jednog specifičnog oblika pisanja. Pavić je, po njemu dragoceni lučonoša srpske književnosti i kulture, pa će sam po sebi mnogima služiti kao dragoceni orijentir. Za sobom je ostavio moćno delo, a u tom delu ima mnogo toga što treba otkriti i privesti svesti zato Negrišorac poručuje čitajmo Pavića, kao što treba da čitamo velike pisce, i znaćemo ko smo i šta smo.

Sećanju na Mihaila Markovića posvećen je tekst Slavka Gordića, a Sofi Danijel i Milivoj Srebro obeležavaju godišnjicu smrti Žana Deskaa (1931–2019), francuskog prevodioca sa srpskog i profesora slovenskih književnosti i jezika koji je značajno doprineo predstavljanju naših pisaca u Francuskoj: preveo je, za nekoliko velikih francuskih izdavača, oko tridesetak knjiga – romana i zbirki pripovedaka i pesama. Stvaralaštvom Selimira Radulovića se pozabavila Zdenka Valent Belić koja ukazuje da njegovu poeziju možemo označiti kao sofiološku, zato što je jedan od glavnih ciljeva mudroslovne književnosti da čitaocu pruži moralnu i filozofsku pouku. On piše poeziju intimnu, duhovnu, ispovednu, refleksivnu a lirski, psalmično i himnično intoniranu, ne toliko pojmovnu, koliko simboličku i metaforičku.

U ovom broju Letposa predstavljen je pesnik Stevan Tontić kroz razgovar sa Radmilom Gikić Petrović, dok stalna rubrika „Kritika” prati aktuelnu književnu produkciju, a tekstove potpisuju: Srđan V. Tešin, Srđan Orsić, Svetlana Tomin, Jelena Marićević Balać, Vitomir Teofilović i Marijana Jelisavčić.

N. Popov