SVI MJUZIKLI UJVIDEKI SINHAZA (2) Ljubav i bubašvabe
“Knjiga o džungli” reditelja Zoltana Puškaša izvedena je 2005, kao ispitna predstava studenata Akademije umetnosti Novi Sad. Predstava vodi priču Kiplingovog romana u džunglu velikog grada, gde takođe postoje razni „čopori“, želja za moć i isključenost drugačijih od proseka. Na sceni nisu bile životinje sa ljudskim karakteristikama, već ljudi sa vrlo očiglednim životinjskim ponašanjem.
Krajem 2005. održana je premijera mjuzikla “Vrli novi svet”. Dramatizacija Hakslijevog romana bila je delo reditelja Viktora Nađa, a muziku je komponovao Maćaš Varkonji. Skoro četvorosatni nastup bio je prvi mjuzikl koji nije postigao veći uspeh. Ne znam da li je razlog za to bila dužina, distopijska tema ili pesme koje su bile predugačke i ne baš privlačne, ali predstava jedva da je izvođena jednu godinu.
Kao kompenzacija za prethodni neuspeh, 2007. Viktor Nađ režira “Rocky horror show”. Ovaj mjuzikl je nastao kao parodija na holivudske horore B produkcije, začinjen suptilnom ironijom na sladunjave tinejdž filmove. Naivna priča, više komična nego strašna, koreografija puna besmislenih i suvišnih pokreta, ali publika se osećala dobro i nezaboravno zabavljala. Pored divljenja i priznanja publike, za pomenuti mjuzikl su dobili i brojne stručne nagrade, na primer, na 53. Sterijinom pozorju. Aron Balaž je dobio nagradu za glumu, Ildiko Lavro–Đeneš za koreografiju, a Eva Sendrenji za scenografiju.
Publika je takoreći čekala skoro četiri godine na premijeru “Čarobnjaka iz Oza”, u režiji Zoltana Puškaša (2011). Uprkos često praznoj sceni, neonska svetla i dim su stvorili pozorišni spektakl, kao i odevne kreacije koje su odgovarale modnoj reviji. Duhovita koreografija (Laslo Bobiš) promešala je žanrove, kao i muzički kompozitori Andres Marijano Ortega i Ervin Ereš. Bio je to pravi porodični mjuzikl.
Dve godine kasnije, 2013, izveden je “West side story”, ponovo u režiji Viktora Nađa. Delu punom društvenih tema i bez hepienda, reditelj nije premeštao radnju iz američkih 50-ih, ali ipak je imao za cilj da je poveže i osvrne se na sada i ovde.
Nakon toga je usledilo “Buđenje proleća” režiji Zoltana Puškaša (2015). Muzička forma je stvorila iluziju zabave i lakše dolazila do šire publike. Predstava je govorila o generacijskim razlikama, licemerima, generaciji izgubljenoj u besciljnosti i, naravno, buđenju seksualnih nagona. Glavne uloge su tumačili studenti drame na mađarskom, koji su to pošteno i dobro odigrali.
Predstava “Crni” u režiji Žanka Tomića (2017) nastala je na osnovu drame Ištvana Baloga, napisane u 19. veku kao reakcija na pobunu protiv Turaka u Beogradu, kasnije poznatu kao Prvi srpski ustanak. Tekst je adaptirao Ferenc Nemet, a zatim ga je Robert Lenard u potpunosti pretvorio u akcioni mjuzikl. Koliko god da deluje smešno, ova ultraironična komedija koja se graniči sa kičem, nije bila nimalo naivna. Puna je uzbudljivih metafora, i ostavlja dubok utisak na gledaoca i vizuelno i zvučno.
Reditelj Zoltan Puškaš 2018. režira i avanture Toma Sojera. U scenskoj verziji Roberta Lenarda, umesto adolescentskih podvala, naglašena je tema ubistva. Bila je to zabavna, avanturistička predstava za mlade kojoj je bilo lako prepustiti se.
U razmaku od samo nekoliko dana, tada je premijerno prikazan i mjuzikl “Ventilator” u koprodukciji sa Pozorištem iz Kopra. Goldonijev klasični tekst režirao je Jaka Ivanc, a pouka je bila upečatljiva: ljubav je jedina stvar koja preživi i smak sveta. I bubašvabe naravno.
U istoriji Novosadskog pozorišta “Kosa” je još jednom igrana kao zajednički rad sa Pozorištem mladih i Centrom za razvoj vizuelne kulture. Predstava se izvodi u Pozorištu mladih, na srpskom jeziku, a pesme su na engleskom jeziku. Tekst popularnog brodvejskog mjuzikla “formirao” je Robert Lenard, prema kultnom filmu Miloša Formana.
“Slobodoljubac Benjovski” je 2022. režirala Margit Garajski. Na osnovu dela Mora Jokaija, rediteljka je sama napisala scenski tekst, koristeći beleške i putopisne mape Benjovskog. Muzičko-plesna predstava romantičnog tona nije uspela i brzo je skinuta sa repertoara.
“Violinista na krovu” je, međutim, bio veliki miljenik publike. Urađen je u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, u režiji Atile Bereša iz Mađarske. Igrao se na srpskom jeziku, a pesme su se takođe pevale i na srpskom jeziku. Divno, vanvremensko delo, sa posebnim muzičkim svetom i gorko-slatkim humorom. Mazel tov.
Prošle godine premijeru je doživeo i “Kapetan Nemo” u režiji Zoltana Puškaša. Vernov klasični roman adaptirao je Robert Lenard, a stihovi su takođe bili njegove kreacije. Muziku su napisali David Klemm i Ervin Ereš. Rođen je savremeni mjuzikl, uzbudljiva priča koja se dotiče i aktuelnih društvenih problema. Predstava uživa apsolutni uspeh kod publike!
Pošto su mjuzikli toliko važni u životu ansambla Novosadskog pozorišta, prirodno je bilo da se za proslavu 50. rođendana premijerno izvede još jedan. “Bilo jednom u Novom Sadu” Andraša Urbana obiluje najboljim pesmama upravo iz ovde pomenutih mjuzikla. U pojedinim delovima korištene su originalne verzije pesama, a u nekim nove, prepravljene. Hrabro, drsko, otvoreno, zabavno, seksi, uzbudljivo, duhovito, dirljivo, začinjeno dobrom osnovnom pričom, zahtevnom koreografijom i besprekorno otpevanim pesmama.
Agneš Rafai Telečki
