REČ KRITIKE Donatela di Pjetrantonio: Južno predgrađe
Prevodilac: Jelena Brborić, Izdavač: Booka 2022.
„Južno predgrađe“ je već mnogo puta ispričana i varirana priča o dve žene bliske jedna drugoj (u ovom slučaju dve sestre) od kojih je jedna tiha, odmerena, okrenuta nauci i učenju (u ovom slučaju starija sestra koja predaje književnost na univerzitetu) dok je druga bez stalnog zanimanja, plaha, strastvena i nepredvidiva. Starija sestra, nikada imenovana, naratorka je romana, dok je mlađa Adrijana uvek mistifikovana, u poziciji nikad sasvim sagledivog drugog, slobodna da iznenada ulazi i izlazi iz narativa, svaki put sa novim tajnama.
Oni koji su voleli napuljsku tetralogiju Elene Ferante, i koji traže nešto tome srodno, u „Južnom predgrađu“ pronaći će relativno sličnu dinamiku između junakinja, mada ovde opisanu u širim crtama i jednostavnije, i sličan (mada površniji) osvrt na život u raskoraku između patrijarhalne i građanske Italije. Još jedna sličnost je i razvojni put starije sestre koja se bežeći od mučne svakodnevice u svom siromašnom kraju okreće nauci i književnosti, i konačno postaje profesorka u Grenoblu. Za naratorku se otvara duboki rased između njena dva identiteta – sa jedne strane je siromašni italijanski kraj u kom je njena porodica, suviše gruba, sa ambivalentnom, hladnom majkom i nasilnim svađama koje se ponavljaju, sa druge je život u velikom gradu, u lepom stanu sa uglađenim mužem, i razgovori sa studentima o književnosti. Mlađa sestra je ta koja večno unosi nesigurnost, ali i dah divljeg, oslobođenog života u svakodnevicu protagonistkinje.
Nažalost, ovaj roman je teško čitati a zanemariti činjenicu da po mnogim tačkama ponavlja ili varira teme i motive toliko popularne napuljske tetralogije Elene Ferante. Ni romani Elene Ferante svakako nisu bez mana, ona je u svojim najboljim trenucima minuciozni posmatrač ljudskih karaktera i međusobnih odnosa, kao i vremena o kom piše, a u onim drugim, ipak ume da sklizne u površnost i povremenu banalnost, (mada nikada ne prestaje da bude zanimljiva). Donateli di Pjetrantonio nedostaje pripovedna magija Feranteove; ovo je ipak uski i ograničeni isečak iz života dve sestre, više kroki crtež nego živopisna slika.
Nastasja Pisarev
