REČ KRITIKE Džejms Norberi: Mačka i zen

„Mačka i zen“ je bogato ilustrovana knjiga o mački koja putuje u potrazi za prosvetljenjem, pisana u duhu japanskih zen priča. Na stranicama knjige najviše prostora zauzimaju ilustracije – pratećeg teksta je uglavnom veoma malo, ili je tako pozicioniran da dominiraju praznine, prizivajući i na ovaj način prepoznatljivu japansku estetiku. 

Postoji zanimljiva magija u tome što je knjiga dizajnirana tako da se neprekidno brzo lista; stalnim okretanjem stranica, posle nekog vremena čitalac i nehotice postaje svestan samog čina čitanja, pretvarajući pokrete koji se ponavljaju u neku vrstu fizičke meditacije koja se nadovezuje na temu knjige. 

Norberijeve ilustracije su sjajne – od onih koje prate tradiciju stilizovanog evropskog crteža (poput onih na prvim stranicama, koje podsećaju na upečatljive exlibrise), preko kombinacija evropskog crteža i japanskog, sve do emulacije japanskih sumi-e grafika, u kojima melanholičnim mastiljavim pejzažima lutaju njegovi neobični junaci – mačke, tigrovi, zečevi i mali zmajevi. 

Norberi je prvenstveno ilustrator, i u ovoj toploj knjizi tekst je ipak slabija strana. Mada u priči o mački koja traži prosvetljenje postoje šarmantni delovi koji uz prateće ilustracije zaista dolaze do izražaja (poput scena u kojima malecni zmaj ispusti čudesni dragulj na svoju nogu), Norberi je daleko od poetičnog nedrealizma kakav karakteriše recimo Telehenove priče o životinjama. Telehen, koji čak ni ne polazi od filozofije i poetike zena, opisujući sa puno nežnosti najobičniju svakodnevicu u kojoj su junaci životinje, pretvara svoje priče i neosetno u parabole koje nije lako otključati, ostavljajući naznake dubokih odgovora upravo u prazninama teksta. S druge strane Norberi koji se direktno oslanja na zen budizam, povremeno zaboravlja da je njegova suština upravo u neizrečenom, pa njegovi mali junaci često preterano objašnjavaju i deklarišu stvari jedni drugima, sasvim u duhu zapadnjačkog pragmatizma.

Nastasja Pisarev