REČ KRITIKE Lavkraft/Baranže: Danički užas

H. P. Lavkraft (1890–1937) bio je američki horor pisac, čija proza počiva na ideji o iskonskom, gotovo atavističkom užasu koji se ne može imenovati, i na filozofskom pogledu na svet u kom čovek i njegova sudbina ne znače ništa.

„Danički užas“ je luksuzno izdanje Čarobne knjige u kojoj je istoimena Lavkraftova novela objavljena uz raskošne ilustracije Fransoa Baranžea, francuskog umetnika poznatog po radu na filmovima i video igrama. Ovakva izdanja klasika su retko promašaj, ali ipak ne opravdavaju uvek svoju potrebu za postojanjem tako ubedljivo kao sad. Baranžeove sjajne, evokativne ilustracije (ponekad su to impresivni totali krajolika Nove Engleske, ponekad teskobne sobe čiji uglovi nestaju u tami) toliko dobro dopunjuju Lavkraftov tekst da se čini da su potpuno srasle s njim. Zaista, u nekim scenama tekst lebdi prelomljen nad ogromnim planinama u daljini, isprepletan sa slikama pejzaža poput izmaglice, bez konačne razlike između jednog i drugog.

Novela „Danički užas“ je klasični lavkraftovski izlet u kosmičku tamu koja se ne može do kraja imenovati, dodatno začinjena dozom amerikane koja izbija iz Baranžeovih scena koje kao da su izvučene iz nekog filma ubedljive atmosfere (njegova prethodna karijera je više nego evidentna). Radnja prati čudnu i usamljeničku porodicu Vejtli, u jednako čudnom i skrajnutom gradiću u kom je sve pomalo poremećeno. Pošto je ćutljiva albino ćerka starog Vejtlija dobila sina (za kog se ne zna ko je otac), ćudljivi dečak odrasta brže nego što je to prirodno moguće, dok njegov deda počinje da pregrađuje i menja staru porodičnu kuću, oblikujući je u nešto nejasno i čudovišno. Kao i uvek, Lavkraft majstorski održava balans između krajnje plastično opisane varošice čije svakodnevne scene gotovo možemo da prepoznamo kao nešto što smo zaista i videli, i apstraktnog, nejasnog osećaja kosmičkog užasa koji postaje sve mučniji i teskobniji kako naracija odmiče.

Nastasja Pisarev