РЕЧ КРИТИКЕ Донатела ди Пјетрантонио: Јужно предграђе

„Јужно предграђе“ је већ много пута испричана и варирана прича о две жене блиске једна другој (у овом случају две сестре) од којих је једна тиха, одмерена, окренута науци и учењу (у овом случају старија сестра која предаје књижевност на универзитету) док је друга без сталног занимања, плаха, страствена и непредвидива. Старија сестра, никада именована, нараторка је романа, док је млађа Адријана увек мистификована, у позицији никад сасвим сагледивог другог, слободна да изненада улази и излази из наратива, сваки пут са новим тајнама.

Они који су волели напуљску тетралогију Елене Феранте, и који траже нешто томе сродно, у „Јужном предграђу“ пронаћи ће релативно сличну динамику између јунакиња, мада овде описану у ширим цртама и једноставније, и сличан (мада површнији) осврт на живот у раскораку између патријархалне и грађанске Италије. Још једна сличност је и развојни пут старије сестре која се бежећи од мучне свакодневице у свом сиромашном крају окреће науци и књижевности, и коначно постаје професорка у Греноблу. За нараторку се отвара дубоки расед између њена два идентитета – са једне стране је сиромашни италијански крај у ком је њена породица, сувише груба, са амбивалентном, хладном мајком и насилним свађама које се понављају, са друге је живот у великом граду, у лепом стану са углађеним мужем, и разговори са студентима о књижевности. Млађа сестра је та која вечно уноси несигурност, али и дах дивљег, ослобођеног живота у свакодневицу протагонисткиње.

Нажалост, овај роман је тешко читати а занемарити чињеницу да по многим тачкама понавља или варира теме и мотиве толико популарне напуљске тетралогије Елене Феранте. Ни романи Елене Феранте свакако нису без мана, она је у својим најбољим тренуцима минуциозни посматрач људских карактера и међусобних односа, као и времена о ком пише, а у оним другим, ипак уме да склизне у површност и повремену баналност, (мада никада не престаје да буде занимљива). Донатели ди Пјетрантонио недостаје приповедна магија Ферантеове; ово је ипак уски и ограничени исечак из живота две сестре, више кроки цртеж него живописна слика.

Настасја Писарев