РЕЧ КРИТИКЕ: Дејвид Хокок, група аутора: Путовање у Хогвортс
Издавач: Чаробна књига 2024.
„Путовање у Хогвортс“ је занимљиво осмишљено издање за млађе (али не сувише мале) читаоце која на забавне начине истражује колико далеко књига може превазићи сопствени медиј, и у којој мери њена ликовност може прерасти уске димензије једне странице.
„Путовање у Хогвортс“ је старинска књига пуна полуга и скривалица од хартије које су замишљене тако да читалац довршава сцене које су пред њим, које се настављају у тродимензионалном простору, пратећи почетак приче о Харију Потеру, и тренутке када главни лик напушта кућу Дарслијевих да би почео своју магичну авантуру у Хогвортсу. Књига се првенствено ослања на визуелне елементе филмске адаптације „Камена мудрости“ Криса Коламбуса, па је и (прилично необиман) текст везан добрим делом за занимљивости и информације са његовог снимања. Креативна визуелна решења која читаоца позивају на игру су оно што је ипак поента овог издања – тако из камина малог салона Дарслијевих навиру бесконачне коверте писама са Хогвортса (која је могуће и отворити и прочитати), једним потезом руке иза прозора мења се урбани пејзаж Привет драјва, осветљени Хогвортски замак се изненада открива иза ноћних облака, а на столици за разврставање смењују се ликови првака који припадају различитим кућама.
Мада овакве књиге имају дугу традицију (верује се да је прва „поп уп“ књига настала још у тринаестом веку, а правили су их и познати уметници, попут Ендија Ворхола), питање њихове интерактивности постаје посебно занимљиво у контексту свеприсуства хипертекста у двадесет првом веку. Заправо, у покушају да се визуелна пластичност и интерактивност видео игара или сајтова на мрежи дочара у штампаним издањима, ово је вероватно најдаље што овај медиј може отићи, и резултати јесу прилично импресивни. У крајњем случају, динамичности хипертекста који је у својој разноврсности мање-више неограниченој законима материјалног готово попут Борхесова пешчане књиге, супротставља се управо магија опипљивог – ако и не можемо до бесконачности да кликћемо по оваквој адаптацији познате приче, или да се слободно крећемо кроз њу као рецимо у видео игри „Наслеђе Хогвортса“, за разлику од неухватљивих пиксела, овде ипак можемо да дотакнемо сваки елемент од ког је састављена, и да својим рукама директно утичемо на њу.
Настасја Писарев
