IZ FRANKFURTSKE BELEŽNICE Internacionalna izdavačka ludnica na sajmu knjiga

Tu ne računam dve godine boravaka i raznih susreta tokom „korone” u digitalnim formatima. 75. Frankfurtski sajam knjiga je istina otvoren juče. Ali danas kreće u punom kapacitetu, štandovi su dekorisani knjigama i informacijama, agenti zauzeli svoja mesta u Rajts centru, a desetak hiljada urednika spremilo se za svoje intencionalne internacionalne šetnje.

Ovaj sajam služi za prodaju i kupovinu prava, za knjige, a ne knjiga i po tome se razlikuje od onoga što se kod nas zamišlja pod značenjem toga pojma. Tek će se za vikend pojaviti kupci, ali uglavnom u halama u kojima su nemački izdavači. Ovde se nalazim u raznim ulogama, i pisac sam, i izdavač, posmatrač i učesnik, prijatelj i sabesednik, i još mnogo štošta za kratko vreme. Mnogo mojih poznanika i prijatelja iz celog sveta su se ovde rasporedili takođe po različitim ulogama.

Istina, neki štandovi su i prazni. Ratne igre na Srednjem istoku, i svrstavanje organizatora na jednu stranu, dovelo je do bojkota pojednih država, a ni druga strana se zbog ratnog stanja nije pojavila. Ima još meni neobičnih stvari vezanih za sajamski tlocrt – zemlje većeg dela Evrope su pomerene sa svojih uobičajenih reprezentativnih mesta u halama 5.0 i 5.1, u neuglednu halu 4.0, a na njihovo mesto je došao novi kontinent – Kina. sa preko 150 izdavača. Društvo im prave američki univerzitetski i drugi izdavači, a tu su negde i Francuska, Šapanija i Italija I to je tu sve iz Evrope.

Ući u neku od hala frankfurtskog sajma znači ući na kontinent. Ranije sam u ove dve hale gledao nešto kao reprezentaciju sveta. Manje zemlje su su pokušavale, i uspevale katkad, da veličinom, lepotom i smislenošći svojih štandova pokažu da su veće i značajnije nego što geografski i ekonomski objektivno jesu. Sada mi Evropljani u mračnoj hali 4.0, deluju skrajnuto i zaboravljeno. Kina je, pak, ogromna, kao i u stvarnosti, uostalom. Doveli su dobru reprezentacija izdavača sa instuktivnim propratnim materijalima, i spremaju se, izgleda, da za nekoliko godina osvoje i prostore knjige. Jako idavastvo, jaki pisci, jasno je, jaka država – to su ideje koje oni slede.

Odsustvo brojnih zemalja, pa i naše, rezultira viškom prostora. Ili pak prostornim anomalijama i čudnim proporcijama. Recimo, stomilionski Egipat je skoro iste velicine, oko 20 metara, kao i susedna nepostojeća država Kurdistan. Postoji i štand tzv “države Kosovo”. Ukrajina ima prilično veliki stand, za razliku od Rusije koje uopšte nema. Za razliku od stvarnostnih proporcija.

No, ono što je lepa prednost Frankfurta jeste da su brojne ideje na jednom mestu i šire se lako, do Indije i Kine, Brazila i Argentine, a dani dopisuvanja, zamene se sa nekoliko minuta razgovora i dva ozbiljna saglasna pogleda. Zato smo ovde. Jer, Franfurtski sajam knjiga je mesto gde je vreme ubrzano, a susreti su platforme za budućnost. Rezultat te budućnosti bude more knjiga rasutih po celom svetu.

A van svake sumnje, jedna od najuzbudljivijih stvari koje vam se dešavaju na ovom sajmu, jeste susret sa toliko pametnih očiju željnih da prepoznaju još pametnije stvari. Veruju da će ih naći u knjigama. Pravi sajam knjiga ubrzava i uvećava važnost stvari i događaja. Otkriva vam da ste na pravom mestu, onom koje izmiče značenju do kraja. Bivate takoreći u novoj neotkrivenoj zemlji. I otkrivate nove ljude. Novi ljudi vam otkrivaju nova značenja.

Stvarni prvi dan na sajmu se tradicionalno svake večeri završava okoponoćnim druženjem u poznatom Frankfurter Hofu, mestu sasvim van sajamskih hala, ali mestu koje niko od onih koji u svetu izdavaštva drže do sebe neće propustiti. Fluid diskretnog šarma buržoazije u bašti otmenog hotela Kempinski, nakon celodnevnog rada, pomaže radnicima u izdavačkoj industriji, urednicima i književnim agentima uglavnom, da se opuste.

No, oni, umesto da se odmaknu od poslova, upravo ovde ih završavaju, a opuštenu, nazovi prijateljsku atmosferu koriste da završe ili ubrzaju pregovore i sve druge aktivnosti koje su započeli u toku dana. Ili jednostavno da otvore nove mentalne slike, prozore i vrata. U svakom slučaju, to je jedna od ključnih sajamskih tačaka. Ima ih još, i sve su manje-više locirane van samog sajma. Van sveta upadljivo vidljivih stvari.

Frankfurtski sajam knjiga, iako pre svega, posao kupovine i prodaje, to je i mesto diktata i zavođenja, kulturnog i poslovnog uticaja i potččinjavanja. To je ono što se mora razumeti. Ustvari, postoji nekoliko paralelnih sajmova, svetova ili planeta koji kruže oko mističnog istovremeno i neopipljivog i opipljivog Sunca Knjige.

Nenad Šaponja