AI ubila Tejlor Svift

Uskoro ćemo i u novinama, kao sa hranom, imati deklaraciju da je nešto organskog porekla. 

Ne tako davno, pre 44 godine, opskurni „jednohitni“ pop sastav Bagls pevao je kako je video ubio radio-zvezdu. Spotom za tu pesmu otvoren je čuveni, sad već pomalo zaboravljeni MTV. Koliko će trajati zabava sa kompjuterski generisanom, sada već veštačkom inteligencijom (AI) stvorenom muzikom?

Polako, tek je počelo. Nakon Nunuri, koja je bila (i ostala) prva kompjuterski generisana influenserka, sada imamo i Anu Indijanu, prvu pop ikonu sveta veštačke inteligencije.  I tek što je počelo, izaziva ogromno negodovanje. Logično je da se mnogi osećaju ugroženo. Setimo se samo štrajka u Holivudu. Obećanje da će nam roboti omogućiti da ništa ne radimo pokazalo se kao prilično apokaliptično, a ne utopijsko. „Terminatora 2“ da ne spominjemo.

Nik Kejv, na primer, već je najoštrije osudio svako učešće veštačke inteligencije u umetničkoj produkciji. Povodom imitiranja njegovog stila od strane popularnog Čet Dži-Pi-Ti bota, na svom blogu Dokumenti Crvene Ruke je zapisao: - To što Čet Dži-Pi-Ti radi je na ovom nivou umnožavanje kao travestija. Možda će vremenom uspeti da proizvede pesmu koju površno gledajući nećemo moći da razlikujemo od originala, ali će to uvek biti reprodukcija, jedna vrsta satire… Pesme se rađaju u patnji, pod čim podrazumevam preduslove u kompleksnosti, unutrašnjoj ljudskoj borbi, kreativnosti. Koliko ja znam, kompjuterski algoritmi ne mogu da osećaju. Podatke ništa ne boli. Čet Dži-Pi-Ti nema unutrašnji svet, nigde ne ide, ništa ne radi, ne može da se usudi da ode izvan svoje zone komfora i zato nema kapacitet da sa nama podeli iskustvo koje transcendira njegove granice, jer za njega granice ne postoje.

U prilog ovome što je izneo Nik Kejv govori podatak stručnjaka informacionih tehnologija, koji uporno objašnjavaju da veštačka inteligencija neće rešiti sve probleme sveta zato što joj za to treba input koji samo ljudi mogu da joj daju. Čak i u slučaju Ane Indijane, iako je njeni tvorci iz neke aj-ti firme reklamiraju kako je veštačka inteligencija sve uradila sama, lažu ljude. Veštačkoj inteligenciji još uvek trebaju podaci šta se od nje očekuje da uradi. Samo ljudi mogu da vas iznenade. A neće biti iznenađenje ako upravo ljudi na kraju dođu do toga da naprave potpuno autonomno biće. Po cenu toga da nam to stvarno bude kraj.

Za razliku od naučnika koji su oprezniji i etičniji u izjavama, stručnjaka informacionih tehnologija, pogotovo onih zaposlenih u velikim kompanijama - koji to svakako nisu - umetnici su bili (i ostali) oni koji daju najsmelije „prognoze“. Čak je i Karel Čapek, izumitelj robotike pre nego što je ona bila izmišljena u vidu četvrte industrijske revolucije, bio – umetnik. Prvi zakonodavac u pogledu primene veštačke inteligencije, Isak Asimov, bio je – umetnik. Videćemo da li će da važe njihove reči, a koga zanima jedan od mogućih scenarija, neka pogleda film „Eks makina“ Aleksa Garlanda. Eks makina – izraz koji se u antičkom svetu koristio na pozornici, u finalima drama, kada se bog kao neočekivana sila iz tadašnjih mašina za proizvodnju dima pojavljivao  iznenada i rešavao stvar – mogla bi i sad da nam bude sudbina.

Do tada, Tejlor Svift nema šta da brine. Za razliku od glasa i moćnih podsticaja za ljudske neurotransmitere u svim domenima informacionih tehnologija, kada je reč o pojavnosti pop-zvezda, njihovo telo je još uvek živa vatra, svetlosnim godinama daleko od prvih uverljivijih kopija. 

Igor Burić