Zmajeva nagrada Matice srpske Saši Radojčiću i Radomiru Uljareviću

Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu Jovan Delić (predsednik), Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević, Selimir Radulović i Đorđo Sladoje. Ovu najznačajniju pesničku nagradu i najdugovečinije književno priznanje Matica srpska je ustanovila 1953. u spomen na pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, povodom 120. godišnjice rođenja, a dosadašnji dobitnici čine vrhunsku antologiju srpskog pesništva.

Prošlogodišnja produkcija i izbor novih dobitnika, po rečima Selimira Radulovića govori o visokim standardima savremenog srpskog pesništva. Za “Pepeo“ Radomira Uljarevića je rekao da je knjiga izuzetne lirske zrelosti i usredsređenosti koja otvara bolna pitanja srpskog naroda - rat, četvrdesetih i devedesetih godina prošlog veka i rasrbljivalje jednog dela srpskog narodnog bića u Crnoj Gori. Iz jednostavnosti njegovog pevanja iznedruje se mudrost u najlepšem smislu reči. Knjiga Saše Radojčića je, po mišljenju Radulovića, idealni primer kako savremeni psnik može iznedriti angažovanu stihotvornu masu, kako se s merom overava disonantna napetost modernog lirskog pisma. Skrenuo je pažnju na Radojčićevu posvetu majci, u kojoj navodi da je „od nje nasledio osećanje za jezik i za unutrašnju samoću, i jedno i drugo neophodno da se bude pesnik“, što je, po Raduloviću najuži poetički ram ove knjige kojom je autor uspostavio potpunu pesničku zrelost overavajući pesničku legitimaciju u koju je upisano njegovo ime.

Đorđo Sladoje je ukazao da je uveren da je napravljen pravi izbor iz mnoštva pesničkih knjiga koje se objavljuju iz godine u godinu bez obzira na priču o krizi poezije i pogotovo njenih čitalaca. To potvrđuje mišljenje da je poezija bolji deo naše književnosti. On je skrenuo pažnju osim nagrađenih dela i njigovih autora koji su u svojoj punoj stvaralačkoj zrelosti i na knjige finog čistog liričara Veroljuba Vukašinovića i autentičnog pesnika Dragana Lakićevića. O visokom kvalitetu naše savremene poezije govorio je i Želidrag Nikčević, ukazujući na različite poetike autora koji pišu na lepom, mudrom srpskom jeziku. Stvaralačka putanja nagrađenih pesnika nikako nije zaokružena, tako da će obojica i narednih godina zadavati i muke i zadovoljstvo žiriju i moći da nas obraduju novim pesničkim dometima. I iza autora koji su ušli u uži izbor, po njemu ima vrlo originalnih stvaralaca što daje sliku koja može da nas raduje i potvrđujući da je srpska poezija jedan od najboljih proizvoda naše kulture i našeg naroda.

Po mišljenju Ivana Negrišorca, naša poezija je živa, očuvala je senzibilitet i predstalja intimnu reakciju pesnika na svet u kojem živimo. U paleti različitih mogućnosti, od kojih jedan deo pesničke produkcije nije očuvao dovoljno tu dimenziju živoga sveta, ali je ušao u neke druge sfere koje su sasvim legitimno područje lirskog govora, su ostavili malo po strani, objasnio je Negrišorac naglašavajući da živimo u dinamičnom svetu prepunom raznih napetosti tako da su se opredelili za pesnike koji imaju sposobnost da odgovore na izazove sveta u kojem živimo. Za Uljarevićevu knjigu je rekao da je pesnik uspeo da tematski tako odgovori na izazove da je pesničkom formom pratio razne nijanse koji su tu izuzetno važni u pesničkom doživljaju, nekad je uspeo da iskoristi i dokument kao osnovu iz kojeg će zatim izvesti lirski tekst. Tragička dimenzija doživljaja sveta je ovde progovorila na upečatljiv način podsećaći na jezgrovitost Vaska Pope, ali i na otvorenost koju nalazimo kod pesnika koji su umeli da kažu važne stvari o socijalnom i političkom ambijentu.i ideološkim razmiricama u kojima živimo. Radojčić, po njemu neguje finu intonaciju pesničkog i filozofskog preispitivanja i sebe i sveta i progovara kroz lirski jednostavne situacije koje sa starošću dolaze pesniku sve više.

Govoreći o knjigama koje su ušle u uži izbor Jovan Delić je naveo zbirke Miloša Kordića „Gde sunce počinje“ (Info Ras) gde je uočio preguste pesničke slike ali i izvanredni doživljaj bogatog života, pesnikinje fine melanholije i lirizma Jelene Lengold „Mutni nagoveštaj kiše“(Arhipelag), Gordane Đilas „Opraštanje: poema za majku“ (Fondacija Grupa Sever) koja je ostavila lep utisak na sve članove žirija. U tom izboru je i zbirka „Tilić“ Veroljuba Vukašinovića (Pravoslavna reč) koji se, po Delića kreće u okviru svojih arhetipova, otac, preci, kuća, Ljubostinja, ukrštajući ličnu i nacionalnu vertikalu. Dragan Lakićević je ušao sa dve zbirke „Prohuja“, koja tiho govori o melanholiji i prolaznosti i „Žetelica i Šumanović“ (Partenon) čija tema je između ostalog i veliki slikar. Za knjigu Miroslava Aleksića „Arapski kapričo“ (Arhipelag) Delić ukazuje da je intelektualna i mudra, vezujući manje poznate teme za arhetipove koje ih čine univerzalnim. Obe nagrađene knjige imaju težnju ka jednostavnosti i sažetoj formi, rekao je Delić. Radojčićeva je delo mudrog liričara koji je i esejista sa intelektualnim odnosom prema sveta, a Uljarevićev „Pepeo“ je najpotresnija, pepeo koji pamti nesreće i spaljivanja. Sve ove knjige, po Delićevim rečima govore o odličnoj prošlogodišnjoj berbi srpske poezije.

Nagrada se uvek uručivala 16. februara, na Dan Matice srpske ali je sada svečana sednica odložena i biće održana kada se za to steknu epidemiološki uslovi. Tada će o Uljarevićevom stvaralaštvu govoriti Đorđo Sladoje, dok će pesništvo Saše Radojčića predstaviti Selimir Radulović.

N. Popov