U SANU održana tribina posvećena trećem tomu srpske enciklopedije

Objavljen je, naime, i treći tom Srpske enciklopedije, u dve knjige: „G - Demografski pregled” i „Demokratija - Đuša”. Zamisao da se napravi nacionalna enciklopedija u deset tomova ideja je koju su Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti izneli još početkom 90-ih godina prošlog veka. O realizaciji ovog dela, kapitalnom za našu istoriju, kulturu i nauku, govorili su juče akademici Vladimir Kanjuh i Slavenko Terzić, te prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

Akademik Vladimir Kanjuh, koji je u ovom poslu od njegovog pokretanja, obratio se skupu preko video linka, jer je u izolaciji zbog koronavirusa. No, to ga nije sprečilo da na sveobuhvatan i iscrpan način govori o dosadašnjim postignućima naučnika i akademika koji su dali doprinos stvaranju ovog Enciklopedije. On je prezentovao i štampane odrednice Stručne redakcije 23, a to su medicina, stomatologija, veterinarska medicina i farmacija.

- Reči lete, zapisano ostaje. I srpski narod konačno dobija najznačajnije delo o sebi – poručio je akademik Kanjuh, pojašnjavajući u svom izlaganju značaj Enciklopedije, načinu izbora pojmova, te razloge zbog kojih neke odrednice imaju više prostora od drugih, koje se javnosti možda čine važnijim i interesantnijim. – Pored Rečnika, Srpska enciklopedija je najvažniji projekat u SANU.

O svim poslovima na izradi Srpske enciklopedije brine Uređivački odbor koji su formirali Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska. Uređivački odbor, koji obavlja sve funkcije Centralne redakcije, ima 24 člana. Uz to je bilo angažovano 114 saradnika u okviru 33 stručne redakcije, kao i 511 autora tekstova. Uređivački odbor planira da za sledeću godinu pripremi drugu knjigu prvog toma Srpske enciklopedije koja će obuhvatiti preostali deo slova B.

– Srpska enciklopedija,  kao nacionalna enciklopedija, predstavlja pionirsko delo od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i srpsko društvo u celini – rekao je Slavenko Terzić. – U prvom tomu rečeno je da ona obeležava odlučnu prekretnicu u kulturi. Njene domete i njenu dragocenost za sve oblasti kulture i nauke savremenici često nisu u stanju da realno ocene, naročito iz ugla šire kulturne perspektive našeg rada. U njoj je sabrana celokupna srpska kultura i nauka, srpska civilizacija, politički, društveni i ekonomski razivtak Srba kroz vekove. Ona treba da pokaže i nama i svetu ko smo i šta smo na kulturnoj mapi Evrope i sveta.

Akademik Terzić istakao je da Tom 3 Knjige 1 i Knjige 2, kao i prethodni tomovi svedoče o tome da je Uređivački odbor sledio početno načelo da nacionalna enciklopedija treba da sažeto donosi važna i proverena saznanja o srpskom narodu u svim srpskim zemljama, istakavši da je naučna objektivnost, a ne vrednosni sudovi, u prvom planu ovog dela.

I prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i predsednik Uređivačkog odbora, govorio je o značaju Srpske enciklopedije, ističući da predstavlja svojevrsni ispit koji, kao politička, naučna i kulturna zajednica neposredno polažemo.

- Na tom ispitu još nismo dokazali da smo dovoljno zreli i da smo sve provere uspešno savladali, a ispit položili i zauvek ostavili iza sebe. Posle toliko godina organizovanog naučnog rada, posle pet objavljenih knjiga i odrađenih slova A, B, V, G, D i Đ, možemo konstatovati kako mnoge teškoće, identifikovane na samom početku, i dalje ostaju kao nesavladivi problemi. – poručio je Stanić. – Na osnovu mnogih pokazatelja, može se zaključiti da za neke, ponekad i uticajne učesnike našeg javnog života, Srpska enciklopedija nema gotovo nikakvu vrednost, a da je za neke to projekat koji bi čak morao biti uništen. I to što je, uprkos svemu “Srpska enciklopedija” opstala, predstavlja čudesan dokaz njene vitalnosti i zavidne odlučnosti koju iskazuju svi učesnici ovog kapitalnog naučnog dela.

A ono je, kažu podaci, nacionalna enciklopedija opšteg tipa, zasnovana na savremenim naučnim i leksikografskim znanjima. Njen glavni cilj jeste sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda. Jasno postavljenim ciljevima, naučnim pristupom i obradom Srpska enciklopedija nastoji da razjasni sva najvažnija pitanja iz prošlosti srpskog naroda i da prikaže materijalne i opštekulturne vrednosti, stvarane kako na srpskim prostorima tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju. Iako najveći deo sadržaja posvećuje obradi svih oblasti istorije srpskog naroda, enciklopedija se uz to bavi istorijom i ostvarenjima drugih naroda sa kojima su Srbi bili povezani.

Srpska enciklopedija opisuje i prirodne odlike prostora na kojima srpski narod živi, kao i specifičnosti geografskog položaja, geološkog sastava i građe zemljišta, reljef, hidrografske osobine, klimu, biljni i životinjski svet. Ona pokazuje koliko su prirodna svojstva uticala na privredni i demografski razvitak, na egzistenciju, psihosocijalne i druge osobine stanovništva. “Srpska enciklopedija” obrađuje kulturu, njene osobenosti i dostignuća, život, običaje, mentalitet, religiju i druge duhovne vrednosti srpskog naroda.

„Koristim priliku da još jednom uputim apel za osnivanje enciklopedijskog zavoda Srbije”, rekao je akademik Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU. „U Statutu Matice srpske već 15 godina postoji odredba da se osnuje enciklopedijski zavod, a zbog raznih okolnosti to još  nije učinjeno i čini mi se da SANU kao prvi Matičin saradnik na ovim poslovima, kada je reč o Enciklopediji, a i o drugim poslovima,  trebalo bi da podrži osnivanje zavoda, koji ne bi objavljivao samo ovakvu opštu enciklopediju, već i pojedinačne stručne enciklopedije”. I profesor Stanić je upozorio da nam nedostaje institucija, koja će sistemski raditi na ovim poslovima. „To je znak, nažalost,  nezrelosti koja se ispoljava u našem sveukupnom životu”, ocenio je predsednik Matice srpske.

        Ivana Radoičić