Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U četvrtak dodela dve nagrade za Nobela iz književnosti

09.10.2019. 10:25 10:33
Piše:
Foto: pixabay.com

Švedska kraljevska akademija saopštiće u četvrtak u 13 časova imena dva dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2018. i 2019. godinu.

Dodela ovog najuticajnijeg internacionalnog književnog priznanja prošle godine je odložena zbog skandala sa optužbom za seksualno uznemiravanje na račun muža jedne od članica, u kome su na površinu isplivala i spletkarenja , sukobi interesa... Na kraju je sedmoro od 18 članova Akademije podnelo ostavke tako da nije bilo kvoruma za izbor novog laureata. Bilo je to prvi put, od ratne 1943, da Švedska akademija ne dodeli Nobelovu nagradu za književnosti, mada je ranije bilo i godina kada je odluka odlagana jer nije bilo “dobrih” kandidata.

Već po tradiciji Švedska akademija drži u tajnosti svoje rasprave o mogućim dobitnicima, a u danima koje prethode saopštavanju imena novog laureata brojna su nagađanja ko bi iz sveta literature mogao da ponese ovo prestižno priznanje. Prema propozicijama Akademije čak se i imena onih koji su bili u najužem izboru čuva u tajnosti. Stoga su svake godine književni krugovi prepuni nagađanja koja su često više odraz vlastitih želja i popularnih mišljenja nego stvaran uvid u sklonosti Akademije. U sve su odskora uključene i svetske kladionice koje se utrkuju ko će imati više uspeha u ovim prognozama i u javnosti se pojavljuje niz mogućih imena.

S obzirom na podatak da su od 114 dobitnika ove nagrade, koja se dodeljuje od 1901, samo 14 bile žene, nagađanja u literarnim krugovima govore da bi Nobelovo odličje sada mogla da ponese i neka spisateljica. U skladu s tim među mogućim kandidatkinjama spominju se En Karson, kanadska pesnikinja, esejistkinja i profesorka književnosti, pa Maris Konde, sa Gvadalupe koja se smatra kraljicom karipske književnosti. Na tom spisku je i ranijih godina često spominjana kanadska autorka Margaret Atvud, kod nas najpoznatija po romanu “Sluškinjina priča” pretočenom u televizijsku seriju, i poljska spisateljica Olga Tokarčuk, ruska Ljudmila Ulicka kao i pesnikinja Antji Krog iz Južne Afrike i autorka nekih od klasika našeg doba američka romansijerka Džojs Kerl Outs. Među piscima na tom potencijalnom spisku je kenijski autor Ngugi va Tiongo, neobilazni Japanac Haruki Murakami, koji godinama slovi za najozbiljnijeg kandidata, vrlo popularan i među našom čitalačkom publikom, albanski pisac Ismail Kadare, Argentinac Sesar Aira. Na tim potencijalnim listama su i mađarski pisci Peter Nadaš i Laslo Krasnahorkai, ali i austrijski Peter Handke i Čeh Milan Kundera.

Švedska akademija uvek insistira na tome da pol, nacionalnost i jezik na kome piše kandidat ne utiču na donošenje odluke i gotovo je nemoguće proniknuti u način razmišljanja članova Akadamije. Nekada su to široj publici nepoznati autori iz nekog manjeg jezika i pomalo zapostavljenih zemalja, dok su laureati bili i oni čitani i prevođeni širom sveta. Vrednost ove nagrade je i u tome što svojim izborom potvrdi vrdnost nekog dela ili skrene pažnju javnosti na neko ime i osvetli vredno ali među čitaocima malo poznato ime.

N. Popov

Piše:
Pošaljite komentar