Televizijski novinar Vuko Martinović objavio roman „Ključevi dobra i zla”
- Delo „Ključevi dobra i zla” nastalo je u dahu, ali proces doterivanja trajao je dve godine - reči su njegovog autora Vuka Martinovića, čiji je roman nedavno obogatio književni svet.
Njegovo čitanje otvara mnoge svetove, pa i epohe, a prošle sedmice doživeo je dve promocije.
Okarakterisana kao istorijski triler, knjiga je, prema rečima autora, jedna vrsta mozaika, sastavljena od tri prepletene priče, koje se odvijaju u tri veka, sve tri pisane na jezicima tih vekova. Jezik 21. veka je moderan, u 20. je klasičan, a u 19. veku blago arhaičan. Tema knjige je drevno učenje koje kaže da su blagosloveni ljudi koji su ključevi dobra i katanci zla - čine dobro, misle dobro i šire dobro. Ima i onih drugih koji su katanci dobra i ključevi zla - njih mržnja i zavist pokreću.
- Kada bi u drugima i u sebi prepoznali to, živeli bi u humanijem svetu - poručuje autor romana Vuko Martinović. - Dosta se danas delimo po različitim osnovama - verski, politički, nacionalno, sportski, ideološki... U ovoj knjizi postoji ideja da bi možda trebalo da se podelimo na drugačiji način - na dobro i zlo, na dobre i loše ljude, ma koliko su nekad te dve sile pomešane. Delo bih opisao kao priču o tome da često ne možemo da utičemo na svoju sudbinu, ni na tuđe, ali možemo da se trudimo da budemo i ostanemo dobri.
Vuko Martinović je novosadski televizijski novinar. Autor je brojnih reportaža i više televizijskih serijala među kojima su najgledaniji „Kvadrat varoši - priče iz istorije Novog Sada” i „Luča”. Novinar odlučuje da napiše knjigu...
- To što sam novinar nije mi mnogo pomoglo, zapravo mi je i otežalo, jer naučeni smo da stvari sažimamo i skraćujemo, a roman je već neka druga forma - smatra Martinović. - Novinarstvo mi je pomoglo u sklapanju događaja. Kao novinar, sretao sam se sa mnogim zanimljivim pričama, ali i dramatičnim sudbinama. Dosta je to na mene uticalo i osećao sam potrebu da njih, kao i neke stare porodične priče, izbacim iz sebe. Uspeo sam u tome. Mnogo toga u sebi taložimo i pisanje je izuzetno dragoceno, deluje terapeutski. Danas nije lako biti pisac. Mnoge dobre knjige umrle su zato što nije imao ko da ih čita, niko nije čuo za njih. Ja imam tu sreću da dugo radim u medijima, imam dosta prijatelja i knjizi mogu da dam vetar u leđa. Međutim, ako se knjiga ljudima ne bude svidela, naravno da neću nastaviti da pišem.
Roman „Ključevi dobra i zla” lako se čita - mišljenje je gradskog aktiviste i fotoreportera lista „Dnevnik” Slobodana Šušnjevića.
- Nije traumatičan, čita se lepo, neopterećen suvišnim rečima, koje su egzibicionistički napisi - potvrđuje Šušnjević. - Svojevremeno je Duško Radović rekao: „Naterati ljude da čitaju je jako teško, ali neke ljude naterati da prestanu da pišu, nemoguće je.” Vuka ćemo terati da piše i dalje zato što je ovo što je on pisao pitko i to nama treba. Potrebna nam je ta književnost koja je u autentičnom jeziku, odrasla ovde. Priča nije vezana ni za Crnu Goru, ni za Balkan, ona je kosmička. Isto se dešava svuda. Nama je razumljivo jer to živimo. Postoji misao koja kaže da, kad se sramota duboko sakrije, počinje tu da vri, a kad provali, postaje zloba, opasnost. To se provlači kroz ovaj roman, i to u tri priče, a tu su i poruke o ključevima dobra i katancima zla. Osim tri dominantne priče, postoji puno finih, filigranskih delova, koji na suptilan način prave paralelnu priču. Kako je roman organski rastao, tako je postojalo mnogo nežnih delova koje, kada ljudi budu čitali, nadam se da će osetiti te fine ukrase u romanu.
B. Pavković