Promovisana monografija o Dejanu Mijaču

„Oko Dejana Mijača, njegovog značaja i mesta u jugoslovenskom/srpskom pozorištu, gotovo da postoji konsenzus stručne – a i one šire – javnosti. Da li je ’naj’ ili jedan od ’naj’, to su nijanse. Mesto mu je u samom vrhu! Čak i nakon definitivnog povlačenja 2011. ostaje neprikosnoveni autoritet kojem se obraćaju i do čijeg mišljenja drže ne samo ljudi iz pozorišta – reditelji, glumci, pa i upravnici – već i kritičari, novinari i tzv. ’obična’ publika”, reči su Darinke Nikolić.

Govoreći o monografiji, koju je objavio SNP, urednik ovog izdanja Aleksandar Milosavljević otkrio je da je svesno inicijalni akcenat bio na Mijačevom radu u našem najstarijem profesionalnom teatru – gde je režirao čak 40 predstava. “Mislili smo da je to jako dobra i logična okosnica iz koje se kreće u rezimiranje uloge Dejana Mijača u našem teatarskom životu. Jer Srpsko narodno pozorište je bilo jedno od stožernih tačaka, iz koje su nastale legendarne predstave, poput ’Pokondirene tikve’ iz 1973, za koju mnogi s razlogom tvrde da je bila prevratnička, revolucionarna, i kada je u pitanju čitanja Sterije na našim scenama, ali i i po mnogo čemu drugom“, naveo je Milosavljević.

O monografiji, čiji značajan segment čine Mijačeva sećanja, zatim crtice o reditelju njegovih teatarskih saradnika i saputnika, kao i fotografije reportera „Dnevnika” Branislava Lučića, govorili su i v.d. upravnika SNP-a Zoran Đerić, teatrološkinja Ksenija Radulović i direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić, a sam Mijač je šeretski, kada jè na njega došao red, rekao da “nije baš zgodno biti predmet razgovora, pogotovo što taj ’predmet’ još nije pročitao knjigu”, aludirajući na činjenicu da je monografija bukvalno izašla iz štampe pre dva dana. Promociji su, inače, prisustvovale i dive jugoslovenskog glumišta Renata Ulmanski, Mira Banjac i Mirjana Gardinovački.

M. S.