Промовисана монографија о Дејану Мијачу

„Око Дејана Мијача, његовог значаја и места у југословенском/српском позоришту, готово да постоји консензус стручне – а и оне шире – јавности. Да ли је ’нај’ или један од ’нај’, то су нијансе. Место му је у самом врху! Чак и након дефинитивног повлачења 2011. остаје неприкосновени ауторитет којем се обраћају и до чијег мишљења држе не само људи из позоришта – редитељи, глумци, па и управници – већ и критичари, новинари и тзв. ’обична’ публика”, речи су Даринке Николић.

Говорећи о монографији, коју је објавио СНП, уредник овог издања Александар Милосављевић открио је да је свесно иницијални акценат био на Мијачевом раду у нашем најстаријем професионалном театру – где је режирао чак 40 представа. “Мислили смо да је то јако добра и логична окосница из које се креће у резимирање улоге Дејана Мијача у нашем театарском животу. Јер Српско народно позориште је било једно од стожерних тачака, из које су настале легендарне представе, попут ’Покондирене тикве’ из 1973, за коју многи с разлогом тврде да је била превратничка, револуционарна, и када је у питању читања Стерије на нашим сценама, али и и по много чему другом“, навео је Милосављевић.

О монографији, чији значајан сегмент чине Мијачева сећања, затим цртице о редитељу његових театарских сарадника и сапутника, као и фотографије репортера „Дневника” Бранислава Лучића, говорили су и в.д. управника СНП-а Зоран Ђерић, театролошкиња Ксенија Радуловић и директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић, а сам Мијач је шеретски, када јè на њега дошао ред, рекао да “није баш згодно бити предмет разговора, поготово што тај ’предмет’ још није прочитао књигу”, алудирајући на чињеницу да је монографија буквално изашла из штампе пре два дана. Промоцији су, иначе, присуствовале и диве југословенског глумишта Рената Улмански, Мира Бањац и Мирјана Гардиновачки.

М. С.