Promocija knjige o Dušku Radoviću na Sajmu knjiga

Knjiga ima 508 strana i otvara je predgovor akademika Matije Bećkovića, koji je i vodič kroz monografiju. Ona jednim delom predstavlja omaž Radovićevom literarnom stvaranju, ali je, pre svega, spomenik ovom neobičnom, posebnom i nesvakidašnjem čoveku. Kako za „Dnevnik” otkriva prof. dr Zorica Hadžić, to je istovremeno knjiga o Dušanu Radoviću, ali i knjiga Dušana Radovića, budući da će na njenim stranicama čitaoci biti u prilici da se upoznaju sa još uvek neispričanom piščevom intimnom i literarnom istorijom.

– Kroz nepoznatu prepisku, predočeni su manje poznati detalji iz javnog i privatnog života pisca nepredvidivog temperamenta i karaktera: Ja sam Radović, a Radovići su takvi: zaguljeni, strogi, ljuti, brzo ih nerviraju gluposti, i tako dalje... – navodi autorka monografije. –  Iza maske namrgođenog i mrzovoljnog čoveka, kakvog ga znamo sa većine sačuvanih fotografija, u ovim prepiskama otkriva se dobra i meka duša Dušana Radovića. Pisma će ispričati ono što o Radoviću nije još rečeno i obogatiti sećanja i zapise savremenika. Pri tome knjigu započinjemo najintimnijom prepiskom sa porodicom, na koju se nastavlja prepiska sa prijateljima, saradnicima, čitaocima... Upoznajemo ga u porodičnom krugu, ali i za pisaćim stolom, kao „čoveka redakcije“, kako je za sebe govorio. Zahvaljujući nekim zaboravljenim i nepreštampavanim tekstovima, čitaoci će se susreti sa Radovićem kao tvrdoglavo doslednim polemičarem, čovekom koji bez uvijanja i dodvoravanja govori i stoji iza onoga što misli.

U knjizi, kojom se obeležava veliki jubilej – vek od rođenja Dušana Radovića (1922–1984), nalaze se i kratki zapisi Olje Bećković, pesnikovog brata Brane Radovića, kao i Duškovog sina Miloša Radovića, koji je bio i saradnik na formiranju monografije. Inače, najveći deo građe objavljen u knjizi nepoznat je široj javnosti. Pored zaboravljenih tekstova Duška Radovića, segmenata iz njegove rukopisne ostavine, u knjizi su korišćeni i pesnikovi crteži, ali je fokus ipak na epistolama.

– Kao i u njegovom književnom delu, tako i u pismima nema suvišnih reči i bespotrebnog paradiranja, sve je jasno, jednostavno, čisto, lišeno patetike, lažnog udvaranja i poze. U sadržinskom a, često, i u vizuelnom smislu, njegova pisma i razglednice neretko predstavljaju nesvakidašnji praznik za čitaoce. U njima, po rečima Matije Bećkovića, „ima više poezije nego u čitavim zbirkama pesama“ – ukazuje dr Zorica Hadžić.

A i pisma koja je dobijao, često više govore o Radoviću nego o onima koji ih šalju, dodaje autorka. To su neretko izrazi zahvalnosti i divljenja, ali i molbe i vapaji na koje je uzvraćao ne samo pismima podrške i bodrenja, nego i konkretnom pomoći. Istovremeno, ove epistole, kao intimna svedočanstva o čoveku Dušanu Radoviću, čuvaju od zaborava trenutke njegovih radosti, naklonosti, malodušnosti, tuga, razočaranja, ushićenosti, briga, ljutnji, gorčine...

– Kao i u svemu što je pisao, Radović je i u pismima lišen nepotrebnih ukrasa i patetike. Trudio se da izbegne sentimentalnost, čak i onda kada je najnežniji i najintimniji, kada piše ženi i sinu. Ništa više ne liči na Radovića nego ova pisma koja otkrivaju njegovu višestruku ličnost – ističe dr Zorica Hadžić. – Bio je osoba sklona dobročinstvima u smislu pomoći mladim piscima, kolegama, ali se nije libio da dolazi u sukobe sa priznatim veličinama srpske književnosti, naročito u vezi sa „peglanjem biografija“, kako je on na to gledao. Težio je jednostavnosti i jasnoći u svakoj vrsti odnosa. Posmatrajući Dušana Radovića u tom svetlu, a u želji da budem koncizna, jasna i jednostavna, najbolje bih ga mogla okarakterisati njegovim rečima upućenim sinu: bio je Laf u svim okolnostima, a ne samo u najpovoljnijim.

Tokom Beogradskog sajma ova knjiga, koju je objavila kompanija Mascom, izložena je na štandu Pošte Srbije,  dostupna je i na sajtu izdavača (mascom.rs), a poštovaoci Duškovog dela moći će da je kupe i u većim prodajnim objektima „Vulkana”, kao i u „Booka” knjižarama.  

M. Stajić