Podlokanjske i druge senke, između korica knjige Mileta Klepića

I prethodne dve Klepićeve knjige „Nebraska i druge priče“ i „Iluzionisti“ priče su o ljudima i događajima iz života meštana Podlokanja, a najnovije štivo je o kalvariji dobrovoljačkih porodica koje su po završetku Velikog rata naseljene na sever Banata.

Kalvariju i nepravdu prema porodicama solunskih dobrovoljaca kolonista, Klepić je predstavio u 22 priče, o porodicama Pilipović, Batinica i Klepić, a knjiga je promovisana u novokneževačkoj Narodnoj biblioteci „Branislav Nušić“.

- Uvideo sam da nije obrađeno pitanje kalvarije dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, odnosno želja da se skrajnu dobrovoljci dobrim delom i od kralja, zbog nebrige, velikog broja ranjenika, zbog davanja zemlje ne u vlasništvo nego na nejasno, a to se nastavilo i kasnije posle 1945. godine - kaže Mile Klepić. - Sagledao sam tu temu koliko sam mogao, što se tiče Podlokanja, u nameri da objektivno dokazima sve predstavim čitaocima, da na neki način  sociološki i istorijski utemeljim svoje tvrdnje, dozvoljavajući da i oni koji su činili nepravdu prema dobrovoljcima su trebali da izvrše neke zadatke, da kazne dobrovoljce koji su odbijali obavezni otkup, da ih kazne što su vređali vlast. Nastojao sam da sve dokažem, takođe da sagledam kako se to odvijalo ne samo prema dobrovoljcima. Dobrovoljci su bili poprilično maltretirani od strane onih koji su uterivali obavezan otkup, a trepeli su i druge nepravde. Obrađujući ovu temu, poštujući da su mladi, sinovi i kćeri dobrovoljaca bili komunisti, tražili svoje puteve, tražili svoju slobodu i izvršavali zadatke. Međutim, neko je to radio promišljenije, smirenije, a neko robusno. Ne radi se samo o maltretiranju dobrovoljaca nego svih seljaka koji su na bilo koji način hteli da odbrane svoj stav, ali evidentno je da su posebno na tapetu bili dobrovoljci koji su bili kraljevi borci. Nije bilo normalno da se tako postupa, moglo je da bude malo drugačije, mirnije.

Kada govori o kalvariji dobrovoljaca, Mile Klepić naglašava da su najveću kalvariju činili komunisti posle Drugog svetskog rata, ali da su i oni su imali svoj život, svoju viziju.

Recezent knjige generalni sekretar Matice srpske i istoričar i književnik dr Milan Micić konstatuje da je Klepić napisao knjigu koja je dobrovoljački jauk, što je bio duboko pohranjen u njemu, zatvoren i dugo u Titovoj Jugoslaviji osuđen na tamnovanje, na večno progonstvo iz srpskog pamćenja, pa i iz sećanja potomaka.

- Klepić duboko oseća kako se ljudska energija njegovih bližnjih troši u sudaru sa životom, s vetrovima istorije,  ratovima, seobama i ideologijama, a najviše s ljudskom zlobom nahranjenom novom ideologijom , koja je gradila novog čoveka , a gradeći ga, ponižavala i uništavala starog, a s njim i istorijsko sećanje , srpsko osećanje, pravoslavno viđenje života i hrišćanski moral, običaje i vrednosti utemeljene na iskustvu generacija - ukazuje Micić.

Duboko lični, Klepićevi tekstovi odslikavaju grozničavu dinamiku istorije, poimanja sveta dobrovoljaca srpske vojske iz Bosne, naseljenih na severu Banata, uzburkanih godina ratova, pečalbi i seobe, ali kao svoju stajnu tačku imaju onaj period po završetku Drugog svetskog rata lada se svet dobrovoljačkih porodica okrenuo izopštenjusvakog onoga koji se nije odrekao ideja, principa i vrednosti za koje se borio, ocenjuje Micić.

- Knjiga prati sudbinu porodica Pilipović, Batinica i Klepić, autentičnim svedočenjima, a pisana izvornim jezikom zadovoljava standarde ozbiljne beletristike - smatra urednik profesor Jovica Trkulja. -  U knjizi su opisani doseljenici iz Bosanske Krajine, uglavnom iz Bosanskog Petrovca, a kroz povest ove tri porodice pokazuje se svojevrsna odiseja tog sveta od Grmeča preko Galicije, do Rusije, Amerike, pa do Soluna i Banata, gde su stigli i dobili tri koca, krenuli od ledine.

M. Mitrović