Отворен Сајам књига и Арт Експо: У друштву правих пријатеља

Ове три манифестације творе својеврсну целину која би могла да се назове празником писане речи, уметничке креативности и знања. Свега оног што оплемењује и узвисује људски дух и чини суштински смисао живота, изјавила је на отварању покрајинска секретарка за културу, информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, подсећајући на Волтера, који је рекао да је у животу имао само једног правог и искреног пријатеља – књигу... 

Члан Градског већа задужен за културу Далибор Рожић поручио је, пак, да ће до 11. марта посетиоци Новосадског сајма бити у прилици да се сусретну са традицијом, духовношћу, али и са савременим видовима изражавања.

Новосадски сајам, који ове године прославља 95 рођендан, жели да 2018. буде упамћена по речи ’ново’. И слоган Новог Сада у процесу кандидовања за титулу Европске престоницу културе био је ’за нове мостове’. Дакле, није тешко закључити да смо на истом послу да, користећи све наше потенцијале, организујемо програме који између осталог имају и европску димензију кроз повезивање, умрежавање и синергију, који јесу императив савременог поимања културе, рекао је Рожић званично отварајући Међународни сајма књига и Изложбу „Арт експо”.

У склопу церемоније отварања ових двеју манифестација новосадском романописцу и есејисти Слободану Владушићу уручена је најпрестижнија награда Сајма књига „Лаза Костић” за теоријски роман „Књижевност и коментари” (у издању Службеног гласника).

Фрања Петриновић, председник жирија у којем су још били др Зоран Ђерић и Ђорђе Писарев, навео је, образлажући одлуку, да је реч о личној, емотивној и веома храброј књизи.

У питању она врста књиге у којој се, пре свега, излаже један концепт живота неодвојив од књижевности. Та мешавина науке, путописа, биографских есеја, у којима се преплићу и социологија и филозофски списи, има јединствен циљ: да покаже да књижевност није тек скуп одређених техника, тек машта, тек склопљен низ реченица, већ нешто много више и значајније, рекао је Петриновић.

Захваљујући се на награди, Слободан Владушић је указао да књиге имају своје видљиве и невидљиве јунаке.

То важи и за књигу ’Књижевност и коментари’. Црњански је један од њених видљивих јунака, а један од оних невидљивих – Лаза Костић, навео је Владушић.

Уручена је и новоустановљена Награда за најбољу књигу у области књижевности за децу, а лауреат је Вуле Журића за „Роман без романа” (Службени гласник), док је признање за Издавачки подухват године припало јновосадском Платонеуму за едицију „Културна баштина у Србији“.

Жири је ове године донео одлуку да се доделе и три Специјалне награде. Добитници су: Андрићев институт из Вишеграда за целокупну издавачку делатност, затим новосадска Академска књига, за објављивање превода двотомног дела „Теорија комуникативног деловања“ Јиргена Хабермаса, те Службени гласник за „Историју београдских светиња“ Зорана М. Јовановића.

Иначе, новоустановљено признање Новосадског сајма за најбоље прозно остварење које спаја традицију и модерност припало је Милошу Латиновићу за роман „Четири лудила“ (Вулкан).

Централни програм Сајма књига, Дани Лазе Костића, почео је представљањем песника Николе Вујчића, који је за поетску збирку "Скривености" у издању Културног центра Новог Сада добио "Виталову" и награду "Стеван Пешић".

Сутрашњи програм Дана Лазе Костића почиње у 10 часова отварањем 7. фестивала илустрације књиге „БукИл фест”.

У 11.30 о фантастичном роману за децу говори проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, а потом ће између 12 и 14 часова најпре „Град у фокусу” бити мађарски Печуј, потом ће Фондација Нови Сад 2021 представити пројекат Европска престоница културе, а затим на ред долази Културни центар Новог Сада који ће најавити Андрићеве дане.

У 14 часова представу „Крчмарица Мирандолина” извешће студенти Универзитета Сингидунум, у 14. 30 ће бити додељена специјална сајамска награда „Захарије Орфелин” за најлепшу књигу, а промоције књига закључује „Мушка азбука” Мирјане Бобић Мојсиловић, о којој ће бити реч од 17 часова.

По оцени Алана Бешића, уредника издавачке делатности у КЦНС, Вујчићева поезија заузима незаобилазно место у савременој српској песничкој продукцији.

Готово опсесивно Вујчић гради своје песме око стајаћих тематских чворишта, при чему је оно најприсутније - реч. И сам начин на који гради песничку слику је специфичан, сведен, дозиран, изразом који је изразито прозни, али поседује препознатљиву поетску меодију. Никола Вујичић је начитан песник, који кроз мале теме проговара о великим стварима, рекао је Бешић.

Први дан је протекао и у знаку Андрићевог института и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева, који су представили своју издавачку делатност, а јуче су почели и Дани руске културе.

Када је реч о Изложби уметности „Арт експо”, централни догађај било је отварање поставке савремене јапанске скулптуре из фундуса кикиндског Центра за ликовну и примењену уметност Тера.

Вернисажом су обухваћени радови једанаест јапанских аутора, који су од 1982. учествовали на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти.

Програм „Арт експа” обухвата и неколико тематских изложби, затим Малу ликовну колонију у организацији „Детелинара Арта”, као и представљање Установе за израду таписерија „Атеље 61“ из Новог Сада. Тематска целина која ће ове године бити у фокусу изложбе из богате Збирке таписерија „Атељеа 61“, чија је ауторка историчарка уметности Горанка Вукадиновић, дела су Бошка Карановића, једног од најзначајнијих ликовних стваралаца друге половине 20. века у нас, промишљана у таписеријском медију...

М. Стајић