Onlajn tribina o Handkeu u Narodnoj biblioteci
BEOGRAD: Narodna biblioteka Srbije (NBS) i Udruženje književnih prevodilaca organizovali su u četvrtak uveče prvu u seriji tribina pod nazivom "Handke u Srbiji", ali bez publike, te je debata mogla da se prati onlajn u direktnom prenosu putem drustvenih mreža.
Na tribini o austrijskom piscu Peteru Handkeu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, govorili su - publicista iknjiževni teoretičar Milena Đorđijević, poznati književnik i kolumnista Muharem Bazdulj, novinar i publicista Nebojša Grujičić, dok je moderator bio Vladimir D. Janković, književni prevodilac.
Pitanje Milenu Đorđević bilo je koje koje su književne preokupacije Handkea, čime se on bavi u svojim romanima, esejima, čitavom opusu?
"Razmišljala sam šta je to u njegovom delu što ga danas čini aktuelnim i posebno je zanimljivo što je on prolazio kroz dosta različitih faza, koje ne možemo da sve definišemo ni obuhvatimo", kazala je Đorđević i dodala da je nedavno ponovo pročitala njegov roman "Golmanov strah od penala" (1970), koji je sada sada drugačije doživela, nego pre 15, 20 godina kada je prvi put čitala.
Moderator je istakao da u Srbiji postoje veliki ljubitelji prilično kontraverznog autora "Elementarnih čestica" ili "Pokoravanja" - Mišela Uelbeka, koje je nazvao "uelbekovcima", da ima i dosta onih koji prate Dena Brauna i njegove bestseler romane koji su i ekranizovani, a koje zove "den braunovcima" i zapitao se postoje li u Srbiji i "handkeovci".
Muharem Bazdulj smatra da se moraju pomenuti i tzv. "bernhardovci", odnosno ljubitelji romanopisca, dramskog pisca, esejiste Tomasa Bernharda.
"Pisca Bernharda je još i prijatno imitirati, dok Handkea nije nikako, rekao bih da je on kao crna rupa koja preti da, ako utiče na nekog pisca, da će da ga uvuče u svoju orbitu i da niko onda ne želi da bude epigon i plagijator", analizirao je Bazdulj.
Prisetio se kakve su sve reakcije bile kada je Handke dobio Nobelovu nagradu i tada su, kako je naveo, čak neki pričali kako ga poštuju, ali da im je dosadan.
"A šta znači biti dosadan, da li je to odbacivanje ideje književnosti kakvu ima jedan Den Braun, kada se očekuje da ima zapleta na svakoj stranici, kao "saspens" (napetost) na filmu, a kod Handkea saspens dolazi iz jezika", primetio je Bazdulj.
Prisetio se da je Danilo Kiš svojevremeno pričao šta mu znače Nabokov i Borhes, i on je rekao da njih vezuje lirski aspekt promašenog pesnika, i sa tim u vezi, kod Handkea je upravo taj lirski aspekt veoma važan.
Handke je u Srbiji i hvaljen i napadan mnogo više nego u celom svetu, podsetio je moderator Janković, dok je Grujićić istakao da je Handke pričao da ga u Srbiji vole, ali da ga niko ne čita.
"Sama Nobelova nagrada za njega je kao Rošarhova mrlja koja govori više o onima koji donose sudove, nego o samom Handkeu", objasnio je Grujičić dodajući: da mnogi koji su o njemu donosili neki sud zapravo ga nisu nikada čitali.
U debati od gotovo punih sat vremena četiri sagovornika analizirala su književnu karijeru koja i dalje traje, iako je Handke napunio 77 godina.
Svi su se složili da je neverovatno da on i dalje stvara, uporedivši ga s Dostojevskim koji je umro sa 60 godina, a negde u toj godini i Lav Tolstoj je već bio na kraju snage i, kako su naveli, nije više ni pisao u toj poslednjoj fazi stvaralaštva.
Plan je, inače, da u decembru izađe zbornik posvećen književnom opusu i ličnosti Petera Handkea, koji će biti predstavljen u Narodnoj biblioteci Srbije.